Izvor: RTS, 05.Okt.2014, 19:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Brža obnova uz osiguranje od nepogoda
Ove nedelje, na našem tržištu pojavila se nova, kombinovana polisa osiguranja od poplava i zemljotresa, iza koje stoji reosiguravajuća kuća "Evropa RE". Reč je o kompaniji čiji su akcionari vlade zemalja Jugoistočne Evrope. Reosiguravaće isključivo posledice prirodnih katastrofa koje su sve češće. Srbija je, uz kredit Svetske banke, među prvim zemljama ušla u taj projekat.
Majski potop ostavio je porodicu Đokić mesecima bez krova nad glavom iako u Obrenovcu >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << imaju i kuću i stan. Zbog toga su bez obzira na troškove koje imaju, odlučili da već sada novac izdvoje za potpuno osiguranje bar jednog objekta. Postali su vlasnici prve polise novog kombinovanog osiguranja od katastrofa.
"Mi smo imali taj osnovni paket osiguranja koji nije pokrivao bujične poplave, sad nam se pružila prilika da osiguramo te bujične polave i zemljotrese za relativno mali novac", kaže Dimitrije Đokić.
Za stan od 27 kvadrata, u Obrenovcu koji je, ispostavilo se, veoma rizično područje, uplatili su tri i po hiljade dinara. To je dovoljno da u slučaju štete od poplave ili zemljotresa u narednih godinu dana mogu da računaju na isplatu dva i po milona dinara ili dvadeset jedne hiljade evra.
"Jedan od ciljeva bio je da proizvod bude prihvatljiv za korisnike, to smo ispunili. Cena će zavisiti od lokacije, veličine i načina gradnje objekata", objašnjava predsednik UO Evropa RE Hansjuerg Apenceler.
Mirjana Bogićević iz Energoprojekt garant osiguranja navodi da je program urađen tako da je procenjen rizik na svakom kvadratu od 25 puta 25 metara.
"Prostim pomeranjem ta cena se pomera i prati sve ono što je program iz iskustvenih, statističkih i sateliskih snimanja, do čega je došao", dodaje Bogićević.
U prodaju polisa uz procene po švajcarskim osiguravajućim standardima prva se uključila manja osiguravajuća kuća, koja u tome vidi šansu za uzimanje znatnog dela tržišta. U reosiguranju kažu da je pri kraju dogovor i sa jednom velikom kompanijom.
U Vladi smatraju da je to put ka manjem budžetskom izdvajanju i zaduživanju zbog elementarnih nepogoda koje su sve češće.
Državni sekretar u Ministarstvu finasija Nenad Mijailović kaže da bi značajan deo tih troškova trebalo u budućnosti da bude prenet na osiguravajuće kompanije i reosiguravajuća društva.
"Ono što treba da ostane zadatak države jeste da u slučaju ovakvih katastrofalnih dešavanja poplava i zemljotresa mi treba da ostanemo spremni da otklanjamo posledice pre svega na infrastrukturi", navodi Mijailović.
Prema podacima Svetske banke u poslednjih 60 godina od zemljotresa i polava Srbija je prtrpela štetu od osam milijardi evra, gotovo četvrtinu u ovoj godini.
