Izvor: Politika, 05.Jun.2014, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bila sam Karmen više od sto puta
Mecosopran Dragana del Monako obeležiće 25 godina rada na operskoj sceni humanitarnim koncertom večeras u „Sava centru”
Kada mecosopran Dragana del Monako pozove publiku da sa njom dosegne zvezde večeras (20 časova), u „Sava centru” u Beogradu i tako pomogne ugroženima od poplava, onda nema dvoumljenja.
Poziv mora biti prihvaćen. Pripremajući još od marta raznovrstan program pod nazivom „Zagledaj >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << se u mesec”, sačinjen od poznatih arija, kancona i ruskih romansi, a povodom obeležavanja jubileja – 25 godina rada na operskoj sceni, umetnica nije ni slutila da će sve na kraju imati i humanitarni ton.
Dragana del Monako je do sada otpevala brojne role, gotovo sve značajno u mecosopranskom fahu, statistiku nije vodila, ali zna da je više od sto puta izvela Karmen. Ova opera je baš za nju, pre nekoliko sezona, postavljena u Kairskoj operi, posle 18 godina pauze.
Na istoj sceni pevala je više puta i Amneris u Verdijevoj „Aidi”, ali i na otvorenom pokraj piramida u istoimenom velikom spektaklu, održanom pre četiri sezone u internacionalnoj podeli.
U protekle dve i po decenije Dragana je sa velikim uspehom nastupala u Nemačkoj i Italiji, za koju je posebno vezana, gde se usavršavala, i gde je donela na svet sina Marija Pavla del Monaka, danas studenta operske režije u Beču. Iako je mogla da bira druge gradove devedesetih je odlučila da se sa sinom vrati u Beograd i nastavi da gradi karijeru na domaćoj i inostranoj sceni.
O predstojećem dobrotvornom koncertu Dragana del Monako za „Politiku” kaže:
– Moji dragi gosti ovom prilikom biće tenor Fabio Andreoti iz Rima, koga sam upoznala dok sam pevala u Kairskoj operi i moj sin Mario Pavle del Monako. Pratiće nas Umetnički ansambl Ministarstva odbrane „Stanislav Binički”, pod upravom dirigenta Vojkana Borisavljevića i Hor KUD-a „Lola”. Koncert u „Sava centru” pripremala sam od marta kako bih obeležila simbolično dve i po decenije na operskoj sceni. Ipak mi se nije posrećilo da ovaj jubilej proslavim u Narodnom pozorištu, što bi možda bilo logičnije, ali jednostavno nisam došla na red! Sav prihod sa predstojećeg nastupa moje kolege i ja dajemo za ugrožena područja. Iako je bilo predloga da sve odložim na to nisam pristala, jer postoji izreka: „Dvostruko daje ko brzo daje”.
Jubileji su uvek prilika da se napravi retrospektiva svega postignutog, a Dragana ističe:
– Debitovala sam oktobra 1988. na velikoj sceni SNP-a u Novom Sadu kao Rozina u „Seviljskom berberinu”, a kasnije sam je mnogo puta izvela u Bonskoj operi. Do sada sam otpevala gotovo ceo teški mecosopranski fah, koji pored Karmen po kojoj sam najpoznatija, uključuje opere „Aidu”, „Trubadura”, „Don Karlosa”, „Orfeja”, „Pikovu damu”, „Rigoleta”... Ne brojim koliko sam uloga i predstava otpevala, osim što sam izvela više od sto „Karmen” u raznim produkcijama od tradicionalnih od modernih. Želja mi je da budem sve bolja, i da vidim kako i koliko ću trajati. Nisam prihvatala uloge olako i pevala sve. Prošlog meseca u Parizu, gde sam sve češće sa suprugom, dobila sam ponudu da pevam u Verdijevom „Balu pod maskama”, bila je reč je o evropskoj turneji i velikom broju predstava i odbila sam. Po mojoj proceni to treba uraditi kasnije.
Kako saznajemo život operskog pevača osim što je stresan i težak, nosi i nezaboravne doživljaje na sceni, ali i kad se zavesa spusti. Pamte se gestovi publike, cveće, sitne pažnje. Na pitanje koga i šta izdvojiti od značajnih saradnika Dragana del Monako kaže:
– Sa velikom ljubavlju pamtim produkciju „Pikove dame” na sceni Bonske opere, u režiji Jurija Ljubimova, koji je poznat i beogradskoj publici sa Bitefa. On je postavio usred Bona „Pikovu damu” na ruskom jeziku, a dirigovao je Aleksandar Lazarev, šef dirigent Boljšog teatra. Bon je kao prestonica Nemačke odvajao veliki novac za kulturu, dovoljno je reći da je svaka horistkinja u toj produkciji imala bundu od pravog krzna. Ljubimov je malo govorio, ali i danas mi zvoni u mislima njegov kompliment da sam posebna po emociji koju je prepoznao u meni. Pevala sam ulogu Poline i iako to nije bila glavna rola kritika u „Opern glasu” je istakla da je od svih pevača najveću pažnju na sebe privukla mlada Dragana Jugović sa svojim tamnim i toplim mecosopranom.
I za kraj logično je bilo pitati našu sagovornicu kakva su joj očekivanja:
– Ponuda za nove produkcije ima, ali o tome ne pričam unapred. Ono što sam htela do sada sam otpevala. Pevam uloge koje volim, zanimaju me, uživam u njima. Ne žalim ni za čim. Nema gorčine iako sam prešla težak put. Zadovoljna sam onim što sam postigla, u odnosu na cenu koju sam želela da platim, kao danak teškoj profesiji.
------------------------------------------
Nisam prihvatila da budem treća Amneris
Pokraj piramida u Kairu pevala sam 2010. četiri predstave Verdijeve „Aide” na otvorenoj sceni i taj spektakl sa internacionalnom ekipom umetnika pratio je ceo svet i brojne TV stanice. Bilo je fascinantno i za publiku i za pevače. Zamislite ogromno zvezdano nebo, pustinjski vetar, nemoguće uslove za pevanje, tri mikrofona u kosi...
Četvrta predstava je održana na sam Verdijev rođendan, a zna se da je „Aida” kultno delo u Egiptu. Neopisiv osećaj, nestvaran, kad se shvati relativnost vremena i prostora i kad imate osećaj kao da vas Verdi sluša. I kada se najzad obnavljala „Aida” u beogradskoj operi bila sam „viđena” kao treća Amneris u domaćoj podeli. Naravno da to nisam prihvatila.
Biljana Lijeskić
objavljeno: 05/06/2014
