Izvor: Politika, 27.Okt.2012, 16:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bez novca za odbranu od poplava i suša
Rebalansom budžeta drastično smanjena ionako skromna sredstva za vodoprivredu, zbog čega će se teško održavati brane, nasipi i kanali koji nas štite i od nestašice i od preobilja vode
Umesto da dobije makar traženih 5,9 milijardi dinara, što bi već bilo manje nego prethodnih godina, Direkcija za vode je za predstojeću budžetsku godinu prvo dobila 5,4 milijarde da bi joj potom rebalans iz kase izbio još 1,5 milijardi. Konačno odobrena svota je tek 3,8 milijardi dinara. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Kao da je država suočena sa sve češćim poplavama i sušama zbog čega vapi za više brana, a nedavno je počela i da prokopava odavno nužne kanale, odlučila da savremen metod navodnjavanja „kap po kap”, prvo počne da primenjuje na budžet vodoprivrede. Zbog toga je i u Beogradu već neizvesno da li će biti dovoljno novca za remont crpnih stanica pred sezonu poplava, a kamoli za izgradnju obaloutvrda. Ako se reke ne budu izlivale ove zime i proleća, na leto ćemo se pribojavati suše.
Kad bi problem bio jedino u nedostatku novca, koji se vidi u svim sektorima, niko ne bi mogao išta da zameri državi. Ali, čak ni određeni novac vodoprivreda ne uspeva da potroši, zbog čega još nemamo krajem osamdesetih godina isplaniranih dvadesetak brana koje bi nas štitile i od nestašice i od viška vode. Da bi podizala nove objekte, vodoprivreda se ionako mahom obraćala Svetskoj banci za kredite. Država je, manje-više, plaćala samo minimalno redovno održavanje, to jest popravljanje i čišćenje nasipa, brana i kanala. U 2012. godini, to će se svesti na 60 do 70 odsto minimuma, kaže Nikola Marjanović, direktor „Srbijavoda”, koje upravljaju vodama u centralnom i južnom delu zemlje.
– Za ovu budžetsku godinu, od prošlog do predstojećeg decembra, dobili smo jedva 682 miliona dinara. Dogovor je bio da je ta svota samo za pola godine, do izbora. Do kraja juna, ono što smo dobili je potrošeno a ostatak nije stigao. Već tada smo obavestili lokalna vodoprivredna preduzeća da moramo prekinuti radove. Dogovor sa novim ministrom poljoprivrede i vodoprivrede je da se radovi neophodni za funkcionisanje sistema zaštite od poplava ipak nastave i da se firmama koje ih izvode plati dogodine, to jest iz narednog budžeta. Pitanje je kako ćemo platiti poslove koji bi trebalo da se finansiraju iz tog sledećeg budžeta. Finansiranje vodoprivrede se mora urediti, recimo donošenjem odgovarajućeg zakona, inače ćemo stalno plaćati lanjske radove iz ovogodišnjeg budžeta i presipati iz šupljeg u prazno. Bez obzira na nezavidnu situaciju u državnoj kasi, moramo shvatiti da su troškovi zaštite od poplava manji od štete – kaže Marjanović.
„Vodama Vojvodine”, za koje novac izdvaja pokrajinska vlada, budžet još nije određen, ali u njima očekuju da će sredstva za redovno održavanje biti na nivou prošlogodišnjih, odnosno 1,2 milijarde dinara, kao i još 1,3 milijarde za investicije. U „Beogradvodama” je za optimizam već prekasno. Više projekata je zaustavljeno, između ostalih i podizanje obaloutvrde u Resniku i sanacija brane u Barajevu.
– Direkcija za vode nam za redovno održavanje objekata u beogradskom sistemu odvodnjavanja, koji je veoma važan za odbranu od poplava, ove godine nije uplatila ništa. „Beogradvode” su i ove i prošle godine iz svojih sredstava platile neke radove koje je trebalo da finansira direkcija, tako da smo zapali u dugove prema izvođačima i podizvođačima radova. Koliko oni trenutno iznose, ne mogu da kažem – naveo je Vladimir Batalović, tehnički direktor „Beogradvoda”.
Pošto već nećemo imati novca za preventivu, da u red dovedemo nasipe, brane i kanale koji nas štite od poplava, dobro je što barem nisu skresana i sredstva za Sektor za vanredne situacije, koji će reagovati ako se reke izliju.
– Naš budžet je ove godine dvostruko veći. Ali, veoma je opasno što vodoprivreda nije dobila više para. To pitanje ćemo postaviti na novembarskom zasedanju Štaba za vanredne situacije, u kojem sedi pola vlade. Oni to moraju da čuju i razmisle koliko su nam takvi potezi pametni – kaže Predrag Marić, načelnik Sektora za vanredne situacije i pomoćnik ministra policije.
Vladimir Vukasović
objavljeno: 27.10.2012.
