Izvor: Danas, 24.Mar.2015, 10:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Beograd na vodi i Sagrada familia
Kao da je rešila sve probleme (investicije, proizvodnje, siromaštva, zapošljavanja; uklonila posledice poplava, urušenih i redovno zavejavanih puteva, elektromreže i pomogla oštećenim vlasnicima da se vrate u svoje ili nove domove) Vlada odlučila da se ozbiljnije posveti izgradnji mastodonta Beograda na vodi. Brojne, optimizmom nabijene, ali i neke međusobno protivrečne izjave premijera i njegovog štićenika, gradonačelnika Beograda, o najvažnijem investicionom poduhvatu Srbije, >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << kriju ali i otkrivaju mnoge ranije izrečene pa zaboravljene stvari. A sa najvišeg mesta saopšteno je da će izvođenje dela projekta Beograda na vodi morati biti pokriveno iz budžeta.
Za to vreme, raščišćavanje prostora oko Glavne železničke stanice kasni i probilo je najavljene troškove; Prokop će ostati nedovršen, bez najnužnije infrastrukture i pogodnosti za povećan broj putnika, Autobuska stanica stoji bez vidljivih priprema za njeno premeštanje na Novi Beograd, a drugu stanicu Jug više niko ni ne pominje.
Saopštenje Akademije arhitekata prepuno stručnih argumenata, sa zahtevom da se odustane od projekta i tako izbegne dugoročna i teško popravljiva šteta za Beograd, podstaklo je komentare koji podsećaju na ranije kritičko mišljenje Srpske akademije nauka i umetnosti i građansku akciju "Ne da(vi)mo Beograd". Usledio je promptni odgovor vlade. Skupštini je na brzinu dostavljen lex specialis za, kako je neko rekao, "legalizaciju najveće divlje gradnje u zemlji" premošćavanjem zakonskih propisa, za usvajanje po hitnom postupku 18. marta. Gotovo sutradan, Vlada bez ikakvog objašnjenja odustaje od hitnosti tog zakona, iako ga je nadležni skupštinski odbor prihvatio.
Bez obzira na to, gradonačelnik je pozvao potencijalne kupce bez informacija o broju, strukturi, opremljenosti i ceni stanova da prijave interes za kupovinu, a premijer je obavestio javnost da već ima preko hiljadu prijava. Na novinarsko pitanje kada će ostatak projekta biti realizovan, gradonačelnik je odgovorio ignorantskim tonom da se i Sagrada familia u Barseloni gradi 200 godina! To su, uglavnom, poznate činjenice, jer se vlada i, naročito, gradske vlasti ponašaju po istoj populističkoj matrici: najavi najčešće ishitrenu odluku i - na prvu reakciju je povlači (Bus plus kartice, pomoć NVO ministra Vulina...), ali je javnost uskraćena za odgovore ne pitanja koja iz toga proizilaze.
A osnovna su ko je, kada i kako utvrdio da je izgradnja Beograda na vodi javni interes Srbije, pored mnogo prečih potreba za obnovom, izgradnje infrastrukture, saniranja 3.000 klizišta i dr., pogotovo u većinski siromašnim delovima zemlje. I zašto je, pored toliko u svetu afirmisanih naših arhitekata, projektanata, urbanista ovaj projekat poveren stranim stručnjacima, od kojih neki nisu ni videli Beograd? Najava da izvođenje dela projekta mora biti pokriveno iz budžeta predstavlja iznenađenje i postavlja pitanje sa koje pozicije državnog godišnjeg obračuna i, ako je to planirano, zašto građani to ne znaju.
Da li se iza namere da se polovina prihoda od prodaje Telekoma uloži u podršku građevinskoj industriji Srbije, krije plan za ulaganje u rašćišćavanje terena i izgradnju kula? Na to ukazuje i grozničavo prikupljanje finansijskih sredstava za Beograd, do sada neuobičajenim transferom iz Vlade. Ako se zbog toga preambiciozan plan svodi na dve stambene zgrade i druge objekte "prve faze" izgradnje Beograda na vodi i ako se to nasuprot sumnji ostvari, šta će to, osim urbanističkog, saobraćajnog i komunalnog haosa doneti Beogradu? Nedovršen spomenik ličnih ambicija na štetu građana Beograda i Srbije? Bez ugovora, nejasnih odnosa, uzajamnih prava i obaveza, imovinsko-pravnog statusa, koliko će sve to da košta Srbiju i da li bi i šta bi ona uopšte dobila?
Sakrivanje ovih činjenica od javnosti, arogantan, potcenjivački odnos prema institucijama države i uglednim naučnim ustanovama, pokazuju da Vlada nije poštena prema svojim građanima. Bez vizije, nesigurna, plaši se odgovornosti i reakcija i pribegava populizmu, izraženom i u potrebi da svakog božjeg dana podeli po jednu porciju neosnovanog optimizma, kao posledica sporog oslobađanja od višegodišnjih navika i slabašne demokratske kulture.
Pogledaj vesti o: Poplave
