Izvor: Politika, 01.Avg.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako je Mesec „gricnuo” Sunce
Za razliku od avgusta 1999. godine, za vreme jučerašnjeg pomračenja Sunca ulice su bile pune ljudi
Jeste da nije čudo neviđeno, ali delimično pomračenje Sunca juče je privuklo pažnju mnogih. Zato je po ko zna koji put Aleksandar Otašević, zamenik upravnika Narodne opservatorije na Kalemegdanu i predavač u Planetarijumu Astronomskog društva „Ruđer Bošković”, strpljivo objašnjavao >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pristiglim znatiželjnicima, među kojima su dominirali televizijski snimatelji i izveštači, šta je to delimično pomračenje Sunca.
Uglavnom, suština je da je juče Mesec obilazeći oko Zemlje preklopio Sunce, što se obavezno desi bar dva puta godišnje, ponekad triput, a retko, ali sasvim moguće, i pet puta za 12 meseci. Laički rečeno – krug jedne planete zakloni „parčence” one druge.
Ovo pomračenje koje je trajalo od 11.15 do 12.37 časova bilo je pomračenje sa malom fazom, kako to kažu astronomi, jer je Mesec samo „okrznuo” gornju ivicu Sunčevog diska. Juče je to bilo tek šest odsto.
Naravno, upozoravao je ovaj stručnjak za kosmičke pojave da je najbolje u bleštavu „zvezdu” gledati kroz teleskop na Opservatoriji. Dobro su došle i naočari ako je neko sačuvao iz 1999. godine kada je pomračenje bilo kompletno, pa dobro nagaravljeno staklo, jake naočari za varioce...
Podstaknut pitanjima posetilaca, Uskoković se sećao kako je 1999. godine vladala potpuno nepotrebna panika od pomračenja, kada ni kokoška u dvorištu nije mogla da se vidi, jer su i seljaci procenili da je to jedna mnogo opasna pojava. Ko ostane napolju – nagrabusiće od zračenja.
– Potpuno pomračenje Sunca je divan, naravno bezopasan, fenomen, koji se retko viđa, pa ako čovek ne putuje svetom ostaće uskraćen da ga uopšte i ugleda u svom životu. Recimo, sledeće pomračenje vidljivo iz naših krajeva biće tek za nešto više od 130 godina. Znači oni koji su ga propustili ili su bežali od njega, propustili su zauvek priliku da vide reprizu neobičnog mimoilaženja dve planete – uverava ovaj poznavalac nebeskih događanja.
Otašević je, tvrdi, spreman da odgovori na sva pitanja u vezi sa kosmičkim zbivanjima, ali, kako kaže, najviše ga nerviraju pitanja o astrologiji kojoj su sa astronomijom, kojom se on bavi, zajednička samo prva četiri slova u imenu. Sve ostalo je čista glupost, smatra naš sagovornik iz Opservatorije, jer astronomija se bavi proučavanjem kosmosa, a astrologija je dogma, misli predavač.
Ipak, vratimo se pomračenjima koja su vrlo izvesna i nastupe uvek u tačno proračunato vreme. Najskorije vizuelno mimoilaženje planeta očekuje se u noći između 16. i 17. avgusta, kada na red dolazi pomračenje Meseca, koje će se videti iz našeg vidokruga. Podsećanja radi, i druge članice Sunčevog sistema su sklone „preklapanju”. Ljubitelji zvezdanog neba, recimo, uskoro će moći da posmatraju prolazak Merkura „preko” Sunca.
Slično se ponaša i Venera, zaklanja Sunce ili pokazuje svoje tranzite, kako to stručno naziva Otašević. Ipak bez žurbe u opservatoriju i pred teleskope, sledeći Venerin tranzit desiće se tek 2012. i videće se sa južne hemisfere, dakle ne sa naše strane Zemlje. Njen disk je mnogo manji nego Mesečev, gledano sa Zemlje, tako da nema šanse da potpuno zakloni Sunce kao Mesec, recimo. Utehe radi, neće biti Venere, ali imamo i mi čime da se pohvalimo: iz naših krajeva jedan tranzit Merkura, koji je dakle prošao hrabro ispred Sunca, zabeležen je 2003. godine.
Uživanje u virkanju kroz teleskop ovdašnjih znatiželjnika bilo je malo u odnosu na ono koje su i bez optičkih uređaja imali stanovnici ove naše planete tamo gde je pomračenje bilo totalno, dva minuta i 27 sekundi ukupno. To je uzan pojas od nekih 200-250 kilometara širine, koji se proteže čitavih deset hiljada kilometara u severnoj Kanadi, dalje preko Arktika, zahvata Sibir, pustinju Gobi i završava se u istočnoj Kini, deklamovao je Aleksandar Otašević.
Gde će se kome zalomiti više ili manje uštinuto Sunce, teško je reći, ali suština pojave je ista. Mesec prođe ispred Sunčevog kruga.
Šta se očekuje od značajnih kosmičkih susreta u narednih nekoliko godina zbog kojih će kamermani i novinari opet potrčati u Opservatoriju, kao juče recimo? Saznajemo da će se sledeće totalno pomračenje Sunca desiti 22. jula 2009. godine, ali se neće videti iz Srbije. Takođe, to će biti najduže pomračenje u 21. veku i trajaće čitavih šest minuta i 39 sekundi.
Eto, uvek se nađe razlog da kada nam ništa drugo ne okupira pažnju bar gledamo u nebo. Kao što su to u podne juče u Planetarijumu činili baka i deka sa unukom od 12 godina koja živi u Britaniji pa joj se ovaj izlazak na Kalemegdan učinio interesantnim, potom jedna Kineskinja, mnogo mladog sveta, studenata i jedna postarija gospođa koja je, gledajući u teleskop, značajno vrtela glavom i sve vreme pitala svet oko sebe: „Pa gde je to Sunce?” Kako li je našla ono parčence Meseca koje je zaklonilo to isto Sunce saznaćemo možda nekom drugom prilikom.
Rajna Popović
[objavljeno: 02/08/2008.]
