Izvor: B92, 02.Jan.2014, 18:31   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Šta nam donosi nebo u ovoj godini

Oni koji se profesionalno bave svemirom imaće mnogo „posla“ u 2014. godini. Doduše i amateri će kroz svoje teleskope, pa i golim okom moći da vide sjajnu Veneru i Mars i dva puna pomračenja Meseca.

Već 20. januara će Evropska svemirska agencija (ESA) probuditi svoj satelit Rozetu iz duboke hibernacije, piše Dojče vele. Ovaj satelit je još 2004. poslat u poteru za kometama, pet puta je obleteo Sunce, ali na velikoj razdaljini tako da njegove solarne ćelije nisu >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << mogle da prikupe dovoljno energije.

Zbog toga je pre tri godine Rozeta „uspavana“, a sada bi trebalo da krene na svoj poslednji zadatak – da na putu oko Sunca godinu dana prati kometu Čurjumov-Gerasimenko. U novembru će specijalna kapsula biti spuštena na kometu kako bi ispitala njen sastav koji, kako se veruje, krije neke odgovore o počecima Sunčevog sistema pre 4,5 milijardi godina. Ovo je još jedna uzdanica astronoma u pokušajima da saznaju neke tajne o nastanku Zemlje i života na njoj.

U maju će nemački astronaut Aleksander Gerst putovati na Međunarodnu svemirsku stanicu gde će boraviti šest meseci. Već šest godina Nemačka nije imala astronauta koji se toliko zadržao u svemiru. Prethodno je to bio Tomas Rajter, koji sada rukovodi odeljenjem ESA za letove ljudi u kosmos.

Nove "svemirske" sile

Dve misije će se u septembru baviti Marsom. Nasina letelica MAVEN će ispitivati atmosferu komšijske planete, a tu negde će biti i Mangaljan – prva indijska misija do druge planete. To će poslužiti Indiji kao iskustvo u istraživanju svemira, a letelica će fotografisati Crvenu planetu i mapirati njenu površinu.

Kina se sletanjem svoje kapsule na Mesec u decembru već etablirala kao nova sila u istraživanju kosmosa. Letelica Čange-3, nazvana po mitološkoj boginji Meseca, prikupljaće podatke čitavu godinu i posmatrati svemir kroz sopstveni teleskop. Letelica je odnela i mali rover Jutu (u bukvalnom prevodu: Zec od žada) koji će do aprila ispitivati površinu oko mesta sletanja. Još nije jasno kakve poduhvate Peking krije u rukavu za ovu godinu. Veruje se da će poslati ljude na svemirsku stanicu Tjangong. Kina deluje na neki način izolovano, s obzirom da se Vašington i dalje protivi učešću ove zemlje u radu sa Međunarodnom svemirskom stanicom.

Evropski hobi-astronomi moraju da čekaju

Zabavno će biti i onima koji nebo posmatraju iz hobija. Poslednje nedelje marta Venera će biti u maksimalnoj zapadnoj elongaciji, što znači da će tada biti posebno dobro vidljiva i golim okom. Moći će da se uoči dva sata pre izlaska Sunca. Odmah zatim, početkom aprila, Mars će dostići najdalju tačku od Sunca i ukazati se posmatračima sa Zemlje blještav kakav već godinama nije bio. A 18. avgusta će iz naše perspektive Venera i Jupiter biti toliko blizu da će delovati kao jedan nebeski objekat.

Ova godina donosi dva potpuna pomračenja Meseca i dva delimična pomračenja Sunca. Prvo potpuno pomračenje Meseca će 15. aprila moći da se posmatra iz Australije, Pacifičkog prostora, Severne i Južne Amerike. Evropski ljubitelji neba baš nemaju sreće jer će ih zaobići i drugo pomračenje 8. oktobra. Opet će moći da se posmatra iz Australije, Pacifika, Severne Amerike i delova Istočne Azije. Mesec će prvi put delimično zakloniti Sunce 29. aprila što će biti vidljivo iz Australije i sa Antarktika, pa onda ponovo 23. oktobra u čemu će uživati posmatrači iz Severne Amerike i sa krajnjeg istoka Rusije.

Nastavak na B92...