Izvor: RTS, 26.Okt.2013, 23:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zimsko računanje vremena
U noći između subote i nedelje časovnici se vraćaju jedan sat unazad, sa tri na dva sata.
Letnje računanje vremena u Evropi završava se u noći između subote i nedelje. Časovnici se 27. oktobra u tri časa vraćaju za jedan sat, na dva sata posle ponoći.
U Srbiji letnje računanje vremena počelo je u poslednjoj nedelji >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << marta, a završava se poslednje sedmice oktobra, na osnovu Zakona o računanju vremena. Letnje računanje vremena, čiji je cilj uglavnom ušteda električne energije, kod nas je prvi put uvedeno 27. marta 1983. godine.
Od 1995. godine kazaljke na satovima su pomerane u poslednjoj sedmici septembra, na osnovu odluka koje je donosila vlada, a 2006. je donet novi zakon u toj oblasti i letnje računanje vremena usklađeno je s Evropskom unijom.
"Službeno vreme" u svetu pomera se unapred u poznu zimu ili rano proleće, a vraća unazad u jesen, najčešće za jedan sat, ali tačan broj sati i datumi izmena određuju se na lokalnom nivou i podložni su promenama.
Pomeranje kazaljki u zapadnoj Evropi uvedeno je početkom sedamdesetih godina, uz obrazloženje da se time "produžava" dan, omogućuju uštede u potrošnji električne energije, povećava produktivnost, poboljšava prilagođavanje ljudi i radni dan čini efikasnijim.
Sve evropske zemlje koriste letnje vreme, a datum pomeranja kazaljki različit je od države do države, tako da na severnoj hemisferi letnje vreme počinje poslednje nedelje marta ili prve sedmice u aprilu.
Pomeranje vremena se u većini slučajeva obavlja u noći između subote i nedelje, da ne bi izazvalo veće probleme za radno stanovništvo.
Prelazak na letnje i zimsko vreme prvi put je zabeleženo 1916. godine u zemljama na severu Evrope, a do sada je uvedeno u oko 70 zemalja, uglavnom na severnoj hemisferi.
