Izvor: B92, 27.Okt.2013, 10:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sat vraćen unazad, spavali smo duže
Beograd -- Letnje računanje vremena završeno je noćas pomeranjem kazaljki na časovnicima za sat unazad.
Kazaljke su u nedelju, 27. oktobra, u 3.00 vraćene za jedan sat, na 2.00 sata.
Letnje računanje vremena počinje poslednjeg vikenda u marta i traje do poslednjeg vikenda u oktobru.
U Srbiji je letnje računanje vremena >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << uvedeno 27. marta 1983. godine.
Od 1995. godine satovi su pomerani u poslednjoj sedmici septembra na osnovu odluka koje je donosila Vlada, a pre sedam godina donet je novi zakon kojim je letnje računanje vremena usklađeno sa Evropskom unijom.
Prelazak na letnje vreme je uveden 1916. godine u zemljama severa Evrope, a od tada ga je prihvatilo oko 70 zemalja sveta koje računaju da time štede električnu energiju tako što period dnevnog svetla sa ranih jutarnjih sati "premeštaju" na veče.
Međutim, ima i suprotnih procena koje ukazuju na skupoću i štetnost te prakse.
"Službeno vreme" u svetu pomera se unapred u poznu zimu ili rano proleće, a vraća unazad u jesen, najčešće za jedan sat, ali tačan broj sati i datumi izmena određuju se na lokalnom nivou i podložni su promenama.
Pomeranje kazaljki u zapadnoj Evropi uvedeno je početkom 1970-ih godina, uz obrazloženje da se time "produžava" dan, omogućuju uštede u potrošnji električne energije, povećava produktivnost, poboljšava prilagođavanje ljudi i radni dan čini efikasnijim.
Sve evropske zemlje koriste letnje vreme, a datum pomeranja kazaljki različit je od države do države, tako da na severnoj hemisferi letnje vreme počinje poslednje nedelje marta ili prve sedmice u aprilu.
Pomeranje vremena se u većini slučajeva obavlja u noći između subote i nedelje, da ne bi uzrokovalo veće probleme za radno stanovništvo.
Prelazak na letnje i zimsko vreme prvi put je zabeleženo 1916. godine u zemljama na severu Evrope, a do sada je uvedeno u oko 70 zemalja, uglavnom na severnoj hemisferi.
Od 2002. godine Evropska unija, kao i ostale zemlje u Evropi, odredile su da letnje vreme počinje poslednje nedelje marta i da se završava poslednje sedmice oktobra.
Na južnoj hemisferi je početak i kraj letnjeg vremena obrnut u odnosu na severnu. Većina modernih računarskih operativnih sistema ima mogućnost automatskog prelaska na letnje računanje vremena.
Island je jedina evropska zemlja koja nije uvela zimsko i letnje računanje vremena.
Izrael je do pre nekoliko godina menjao letnje vreme različito od ostatka sveta, zbog posebnog lunarnog kalendara, pa većina računarskih sistema nije mogla da prelazi na izraelsko letnje vreme.
Pojedini astronomi su, međutim, protiv pomeranja kazaljki i veštačkog "produženja" dana, jer smatraju da prirodu ne treba "mučiti", makar se to pravdalo i ekonomskom računicom.
