Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 24.Mar.2012, 02:06   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Od sutra letnje računanje vremena

NOVI SAD -

Ovog vikenda, u noći između subote i nedelje, počinje letnje računanje vremena. U zapadnoj Evropi uvedeno je 70-tih godina prošlog veka. Trinaest godina kasnije, prihvatila ga je tadašnja Jugoslavija. Taj sistem ima dobre i loše strane, svoje pristalice, ali i oštre protivnike.

Ideja o pomeranju časovnika za jedan sat unapred pojavila se pre gotovo jednog veka. Danas se poštuje u većem delu ekonomski razvijenog sveta. Statistička i ekonomska istraživanja >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << pokazala su da je ekonomska logika bila ispravna.

Prvi su je izračunali Amerikanci, ukazujući na finansijski plus od 500 miliona, pa do čak milijardu dolara godišnje, uz otkriće da su dnevne aktivnosti intenzivnije, a potrošnja u trgovinama veće.

Kada je Jugoslavija pre tridesetak godina pristupila zapadnoevropskoj vremenskoj zoni, razlozi su u eri blokovske podele sveta bili delimično politički.

Ubrzo se pokazala njihova ekonomska opravdanost, kaže direktorka Direkcije za mere i dragocene metale Vida Živković.

“Danas su važni ekonomski razlozi koji olakšavaju protok roba i usluga na evropsko tržište sa kojim mi imamo najrazvijeniji promet", dodaje Živković.

S druge strane, ekonomista Milan Kovačević ukazuje na još jedan važan detalj, smatrajući kako je možda najveći efekat unificiranost.

" U poslovnoj komunikaciji veoma je važna unificiranost vremena. Kad to već drugi rade, onda je dobro da radimo kako ne bismo trpeli štetu. Uostalom, danas imate savremene kompjuterske sisteme koji automatski apdejtuju vreme", dodao je Kovačević.

Ipak , osnovna ideja prilikom prelaska na letnje računanje vremena , bila je ušteda energije.

"Posebna istraživanja o tome kolika je ta ušteda za Srbiju ne postoje, dok se na nivou Evropske unije kreću do nekoliko procenata", poručuje pomoćnik ministra za rudarstvo i energetiku Miloš Banjac.

U sistemu velikih brojeva, to nije zanemarljivo. Naročito za Srbiju, koja, prema merilima Evropske unije, troši mnogo.

Evo i jedne zablude o vremenu i produktivnosti. Naime, specijalista socijalne psihologije Vesna Tomić kaže kako se "produktivnost ne menja u zavisnosti od vremena, već od uslova rada i radne motivacije".

Inače, ovo prolećno pomeranje vremena zapravo je stres, ali onaj pozitivni, jer se sve budi i imamo više sunca, lakše se ljudi kreću i komuniciraju", dodaje Tomić.

Pomeranje časovnika ima svoje protivnike. Jedan od njih je i pravnik Milovan Damnjanović, koji je u više navrata tražio ukidanje različitog računanja vremena. Razlog je tačnost podataka.

"Neko je, na primer, rođen 30. aprila u 23.55, te će samim tim, nakon pomeranja sata, biti rođen drugog dana . Znači, celog života će imati lažni rođendan. To isto važi i za noćnu smenu, koja prilikom pomeranja traje sat duže ili kraće, ali nikako to nije osam sati", kaže Damnjanović.

Među onima koji se iz tog, ali i mnogih drugih razloga protive različitom računanju vremena ima lekara, psihologa, matematičara.

Jedan od originalnijih razloga "protiv" je i vreme po dekretu koji je potpisao ruski predsednik Dmitrij Medvedev i tako ukinuo zimsko, inače realno vreme.

Ovo je usrećilo dobar deo Rusa, koji su smatrali da je to štetno po zdravlje ljudi i životinja. Tim putem u Evropi idu i Danska, Belorusija, Ukrajina, dok je Island jedina evropska zemlja koja nikada nije preskakala ili dodavala sat o kojem se toliko polemiše.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...