Izvor: B92, 09.Feb.2011, 13:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bez ,,zimskog vremena'' i u drugim zemljama?
Ruski predsednik Dmitrij Medvedev odlučio je da od jeseni u Rusiji bude ukinut prelazak na zimsko računanje vremena, a po svoj prilici uskoro bi moglo da mu se pridruže i vlasti još nekih zemalja.
Medvedev je juče rekao da je takvu odluku doneo zato što ,,prilago]avanje na promenu u pomeranju kazaljki na satu prate stres i obolevanje", i da će ukidanje prelaska na različito računanje vremena nesumnjivo >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << biti korisno.
Već godinama astronomi, ne samo u Rusiji, izjašnjavaju se protiv pomeranja kazaljki i veštačkog ,,produženja" dana, jer smatraju da prirodu ne treba ,,mučiti", makar se to pravdalo i ekonomskom računicom.
Saznajte više o odluci u Rusiji.
Vodeći nemački hronobiolog Til Roneberg zalaže se za ukidanje prelaska na zimsko i letnje vreme u celom svetu, smatrajući da pomeranje skazaljki na satu ima izuzetno štetne posledice po organizam. Prelazak na letnje vreme za nemačkog hronobiologa predstavlja nedopustivo mešanje u prirodni ritam sna i budnosti.
Na osnovu mnogobrojnih eksperimenata Roneberg dokazuje da taj, kako kaže ,,kolektivni dogovor da se sa radom počinje jedan sat ranije", veoma negativno utiče ne samo na subjektivno osećanje ljudi, već i na njihovu produktivnost. On naglašava da je za uskladjivanje ,,unutrašnjih" časovnika sa ,,socijalnim" pri prelasku na letnje ili zimsko vreme, potrebno najmanje tri do četiri nedelje, pa i više ako proleće kasni ili se leto odužilo. I neki drugi eksperti ukazuju da će se ukidanjem dva vremenska režima smanjiti šteta po zdravlje.
,,Više nećemo prelaziti na zimsko vreme. Još samo jednom ćemo doživeti stres koji donosi prelazak na letnje vreme, s obzirom na to da tako skraćujemo san za jedan sat, ali posle toga neprijatnosti više neće biti. U isto vreme imaćemo produžen svetli deo dana", pridružio im se Medvedev.
,,Službeno vreme" u svetu pomera se unapred u poznu zimu, ili rano proleće, a vraća unazad u jesen, najčešće za jedan sat, ali tačan broj sati i datumi izmena odredjuju se na lokalnom nivou i podložni su promenama.
Letnje računanje vremena u Srbiji počinje rano ujutro u poslednjoj nedelji u martu, a završava se poslednje nedelje oktobra, kada počinje zimsko računanje. Letnje računanje vremena je kod nas prvi put uvedeno 27. marta 1983. godine. Od 1995. kazaljke na satovima su pomerane u poslednjoj sedmici septembra, na osnovu odluka koje je donosila vlada, a 2006. godine je donet novi zakon u toj oblasti i letnje računanje vremena uskladjeno je sa Evropskom unijom.
Pomeranje kazaljki u zapadnoj Evropi uvedeno je početkom sedamdesetih godina, s obrazloženjem da se time ,,produžava" dan, omogućuju uštede u potrošnji električne energije, povećava produktivnost, poboljšava prilagodjavanje ljudi i radni dan čini efikasnijim. Prelazak na letnje i zimsko vreme prvi put je zabeležen 1916. godine u zemljama na severu Evrope, a do sada je uvedeno u oko 70 država, uglavnom na severnoj hemisferi.
Island je jedina evropska zemlja koja nije uvela zimsko i letnje računanje vremena. Na južnoj hemisferi početak i kraj letnjeg vremena obrnuti su u odnosu na severnu. Izrael je do pre nekoliko godina menjao letnje vreme različito od ostatka sveta, zbog posebnog lunarnog kalendara, pa većina računarskih sistema nije mogla da prelazi na izraelsko letnje vreme.
.jpg)
