Izvor: Politika, 23.Maj.2011, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto Beograd ćuti na optužbe iz Podgorice
Bivši političari ne moraju da paze šta će birači da misle pa onda govore iskreno i rasterećeno, kaže nekadašnji premijer Srbije Zoran Živković koji je bio na skupu u Bečićima odakle su stigle kritike na račun Srbije
„Nije Srbija najveći problem, ona je u poslednjih nekoliko godina učinila mnogo da odnosi u regionu postanu najbolji mogući”, rekao je juče ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić odgovarajući na prozivku Mila Đukanovića, koji je proteklog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << vikenda Beograd označio kao „jedan od problema Balkana zbog Kosova i Metohije” te da bi „taj problem mogao biti rešen ako bi Srbija shvatila da je Kosovo nezavisno”. Prema Jeremićevim rečima mnogo veći problem je organizovani kriminal i njegova veza sa političkim establišmentom na šta je šef crnogorske diplomatije Milan Roćen odgovorio da „ako Srbija govori o povezanosti politike s organizovanim kriminalom, to radi iz sopstvenog iskustva”.
Lider Demokratske partije socijalista je proteklih dana, da podsetimo, ne samo savetovao Srbiji da konačno shvati da je izgubila Kosovo već se založio i za samostalnost Pravoslavne crkve u Crnoj Gori. Svoje istupe zapečatio je konstatacijom da je Crna Gora „meta velikosrpske politike”.
Đukanović je i u jučerašnjoj izjavi za B 92 ponovio svoje ubeđenje da se iz Srbije stalno pokreću pitanja državnog statusa Crne Gore. Kao krunski dokaz naveo je državnu strategiju Srbije o dijaspori u kojoj je bio sporni deo o tome da cilj Srbije treba da bude priznanje političke konstitutivnosti srpskom narodu u Crnoj Gori, iako je ta odredba izbačena iz konačne verzije.
Srbijom se nije bavio samo Đukanović nego i bivši hrvatski predsednik Stjepan Mesić. On se pohvalio da je Zagreb Hrvatima u BiH poslao „transparentnu poruku” da je njihova država BiH, a glavni grad Sarajevo, ali je i naglasio da takva poruka nije stigla iz Srbije.
Na sve ove optužbe koje su se čule u jeku proslave petogodišnjice crnogorske samostalnosti niko se iz Beograda nije oglašavao. Jučerašnja reakcija ministra Jeremića, prva je iz vrha srpske vlasti ako izuzmemo to što se Demokratska stranka i Socijalistička partija Srbije nisu odazvale pozivu da prisustvuju kongresu Đukanovićeve stranke. Nezvanično, povod za ovaj bojkot bile su upravo Đukanovićeve izjave.
Kako bi trebalo shvatiti ovo pomalo neuobičajeno ponašanje Beograda koji je, do sada, burno reagovao gotovo na svaku kritiku koja je stizala iz Crne Gore?
Bivši premijer Srbije Zoran Živković, koji je prisustvovao konferenciji „Balkanska inicijativa za jačanje društva jugoistočne Evrope” u Bečićima, tvrdi da su zvaničnici Srbije potpuno ispravno postupili.
„Dobro je shvaćen karakter tih poruka. Naši to nisu shvatili kao prozivanje. Uostalom, taj skup je bio skup ’bivših’ i bez obzira na njihov uticaj to nisu formalni stavovi država i zato praktično nema reakcije. Na takvim forumima govore ljudi koji nisu politički akteri pa su samim tim i mnogo slobodniji i rasterećeniji. Bivši političari ne moraju da paze ni šta će birači da misle pa onda govore iskreno i to je kvalitet tih skupova”, kaže Živković za „Politiku”.
On tvrdi da iako se možda čini da je Srbija bila najviše na tapetu kritike učesnika ovog skupa, to i nije baš tako. U negativnom kontekstu kao zemlje sa problemima pominjale su se i Bosna i Hercegovina i Makedonija. Bilo bi,smatra, prejako govor Mesića,Milana Kučana,bivšeg predsednika Slovenije, ili Mila Đukanovića okarakterisati kao istupe protiv Srbije. „Niko nije prozivao Srbiju samo su govorili šta oni misle šta bi Srbija trebalo da uradi. Možda je najdalje otišao Đukanović koji je izrekao baš tu formulaciju”, ističe Živković koji inače nije govorio na panelu posvećenom regionalnoj saradnji jer, kaže, nije bilo vremena.
Sa Živkovićevom ocenom o ispravnoj reakciji Beograda ne slažu se Čedomir Antić, istoričar, i Miodrag Radojević, iz Instituta za političke studije. Oni smatraju da je Srbija trebalo mnogo oštrije da se suprotstavi napadima iz Crne Gore.
Srpska vlast, kako ocenjuje Antić, ćuti na te optužbe zato što nedovoljno dobro shvata potrebu postojanja moderne državne i nacionalne politike.
„To što je Milošević vodio pogrešnu nacionalnu politiku ne znači da državna i nacionalna politika ne treba da postoje. Istovremeno, režim Mila Đukanovića ima nebrojano problema i on opstaje na toj velikoj, dubokoj nacionalnoj podeli koja postoji u Crnoj Gori. Pitanje odnosa prema Srbiji je postalo način da se ogledaju snage raznih struja unutar DPS-a”, smatra Antić.
Osvrćući se na skup bivših političara u Bečićima koji je, kako ističe, napravljen tako da ljudi koji nisu građani Srbije raspravljaju o Srbiji, Antić ocenjuje da je to dokaz loših namera pojedinih političara prema Republici Srbiji. „Ako neko neprestano dokazuje na tom skupu da je Srbija remetilački faktor, zbog Kosova i Metohije i Bosne i Hercegovine, a pri tom tamo ne čujemo glas srpskih političara, onda je posledica tog skupa stvaranje, a ne rešavanje problema. To onda znači da je ovo nastavak jedne nepravedne politike prema Srbiji”, kaže Antić.
Đukanovićeve reči su, prema Radojevićevom mišljenju, neka vrsta diplomatskog šamara Srbiji, a ona je i pored toga prilično suzdržana.
„To je direktan atak na suverenost.”, naglašava Radojević, koji smatra da bi Srbija trebalo da stavi Crnoj Gori do znanja da takva vrsta preporuka izlazi iz okvira pristojnog diplomatskog ponašanja. Za to postoje različita sredstva i metodi, a na nadležnima je da o tome razmišljaju naravno isključujući krajnje ekstremna politička sredstva.
B. Čpajak J. Cerovina
objavljeno: 24.05.2011.
