Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 18.Okt.2019, 13:43   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Svedok oslobođenja Beograda 1944: Osvetili smo bataljon majora Gavrilovića

Beograd ove godine obeležava 75 godina od oslobođenja u Drugom svetskom ratu, kada je 20. oktobra 1944. godine okončana 1.287 dana duga nemačka okupacija glavnog grada Jugoslavije.

U borbi za oslobođenje srpske prestonice poginulo je 2.953 pripadnika Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije i 976 pripadnika Crvene armije, a daleko više tokom čitave operacije.

Jedan od još živih učesnika tog velikog događaja je 93-ogodišnji Ljubiša Antonijević, koji je u >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << treću krajišku brigadu Prve proleterske divizije stupio dva dana pre oslobođenja Beograda i sedam dana posle svog 17. rođendana.

Zbog sitnije građe, stariji i iskusniji borci dali su mu nadimak Maći.

Borba za oslobađanje Beograda bila mu je prvo vatreno "krštenje", ali kaže "da se nije bojao jer su ga stariji i iskusniji borci savetovali i štitili".

"U brigadu me je primio desetar Vojo Subotić, koji je zadnjeg dana rata poginuo pred Zagrebom. On mi je rekao 'Maći, gledaj samo šta ja radim i kako se ponašam, imitiraj mene i ništa nemoj da brineš'. I tako sam i postupio", priča Antonijević za Tanjug, prisećajući se najupečatljivijih detalja.

Nikada neće zaboraviti, kaže, žestoke okršaje, među kojima i onaj za oslobođenje Dorćola u kome su mu, kaže, poginula 52 druga, a u sećanje su mu se urezale i slike vatrometa i veselja na ulici koje je usledilo uveče u oslobođenom gradu.

"Pucalo se na sve strane. Ko je imao iz čega da puca - veselio se. Narod je bio na ulicama...", priseća se Antonijević.

A ujutru su, seća se, izvršili poslednji juriš na Kalemegdan i tu izneli zastavu pobede na Dizdarevu kulu.

"Zastava je, bila crvena, proleterska, poput one na Rajstagu, samo manja. Mahali smo zastavom pet, šest minuta i u tom trenutku nismo ni bili svesni šta radimo, ali smo hteli da pokažemo da smo oslobodili Kalemegdan", živo se seća.

Kaže, tada nije znao, da je baš na tom mestu u borbi za odbranu Beograda od Austrugarske vojske 6 - 7. oktobra 1915. godine izginuo ceo bataljon slavnog majora Gavrilovića.

"Tako da smo mi, ne znajući za to, bili praktično osvetnici toga bataljona, a na taj način sam odao sam poštu i svom dedi koji je poginuo 1915. godine na Kolubari", kaže Antonijević.

On već desetak godina razgovara sa učenicima u školama na Dorćolu o tim slavnim danima i kaže da je od celog bataljona jedini još na nogama, a samo dvojica njegovih saboraca su još živi.

"Nekada smo u škole išli u većim grupama, a sad to činim samo ja", sa tugom kaže Antonijevic čije priče o oslobođenju Beograda najviše vole da slušaju njegovi praunuci.

Borba za oslobođenje Beograda predstavlja jednu od najvećih i najznačajnijih bitaka na Balkanu u Drugom svetskom ratu. Trajala je od 12. do 20. oktobra 1944. godine i predstavljala je deo opsežnog operativnog plana, nadovezujući se bez zastoja na operacije u istočnoj Srbiji i nastavljajući se gonjenjem neprijatelja kroz Srem.

Združene jedinice NOVJ i Crvene armije nanele su u ovoj operaciji Nemcima težak poraz, oslobodile Beograd, glavni grad Jugoslavije, veliki deo Srbije.

Povodom obeležavanja 75 godina od oslobođenja Beograda, biće organizovan niz događaja, a Srbiju će u subotu, tim povodom doći i ruski premijer Dmitrij Medvedev.
Pogledaj vesti o: Gavrilovići

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...