Izvor: Vostok.rs, 12.Nov.2012, 19:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Predsednički izbori u Sloveniji: rešićemo probleme bez EU?
12.11.2012. -
Prva runda predsedničkih izbora u Sloveniji nije dala pobednika. Prema preliminarnim podacima, vodi bivši premijer Borut Pahor, na drugom mestu je aktuelni šef države Danilo Tirk, evropski parlamentarac Milan Zver, mada je sakupio nekoliko puta više glasova nego što su mu predviđali eksperti, ipak je ispao iz predsedničke trke. Tako će birači 2. decembra u drugom krugu odrediti ko će stati na čelo zemlje u narednih pet godina – Pahor ili Tirk.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs <<
A birači su nešto postali nezadovoljni. Izbori su pre svega pokazali nezainteresovanost građana Slovenije. Tako nerado na birališta oni nikada nisu izlazili: recimo, ako je 2007. godine svoje ustavno pravo poželelo da iskoristi oko 60%, sada je onih koji su poželeli da stave krstić bilo skromnih 47,5%. Štampa, pa i sami kandidati ističu: Slovenci, stanovnici u datom trenutku jedine zemlje bivše Jugoslavije koja je stupila u EU, nezadovoljni su ekonomskom krizom i vrlo su jasno to stavili do znanja vlastima. Kako je rekao aktualni predsednik Tirk, ljudi očekuju konkretna rešenja.
Radi se o tome što je na teritoriji bivše Jugoslavije Slovenija najprosperitetnija zemlja, a za EU je to već potencijalni „ekonomski bolesnik“. Nimalo laskav termin nismo izmislili mi, već evropska štampa koja je ove godine počela da poredi Ljubljanu sa Atinom: u Sloveniji nije sve u redu sa kreditnim rejtingom, pada standard.
U svom članku Šta je EU donela Sloveniji? poznati srpski ekonomista, funkcioner Srpske radikalne stranke Dejan Mirović ističe da ako je pre stupanja u EU unutrašnji bruto proizvod ove zemlje bio uporediv sa srednjeevropskim, sada ekonomija Slovenije preživljava teško vreme. Slovenija je u EU od 2004. godine, i zanimljivo je što se to negativno odrazilo, na primer, na nivo nezaposlenosti (u poređenju sa 1997. godinom ona je skočila za 4,5%), kao i na spoljnotrgovinski deficit, koji je do 2003. iznosio 650 miliona dolara, a do 2011. tri puta više.
Znači, građani će glasati za konkretne ekonomske promene. I u tom kontekstu bolje deluje figura bivšeg premijera Boruta Pahora,ističe ruski istoričar i politikolog Nikita Brusilovski.
- Pahor se oslanjao na ideje 1991. godine samo, naravno, u novim uslovima. Ovo su ideje nacionalne nezavisnosti i nacionalnog jedinstva. Kao što je 1991. godine to radio Milan Kučan, kada je Slovenija proglasila nezavisnost od socijalističke Jugoslavije, tako i sad Pahor poziva u suštini na nezavisnost od evropskih institucija, poziva da se odbace ideje stroge štednje i u prvom redu da se samostalno izlazi iz ove krize. Aktualnu krizu on naziva najtežom posle 1945. godine, tačnije posle završtka Drugog svetskog rata. Tako glasna patriotska retorika mu je omogućila da sakupi dovoljan broj poena i u drugom krugu će najverovatnije pobediti upravo Pahor. Sasvim je moguće da će ova politika moći da donese plodove, posebno u uslovima Slovenije, koja je bila čuvena kao prilično ekonomski jaka zemlja. 90-ih godina najbrže od svih jugoslovenskih republika joj je pošlo za rukom da izbije na evropski nivo i dobije mnogo evropskih povlastica koje su joj se sada u uslovima krize osvetile.
Timur Blohin,
Izvor: Glas Rusije, foto: EPA
Pogledaj vesti o: Predsednički izbori
