Izvor: Večernje novosti, 28.Apr.2013, 21:59   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Leon Kojen: Važi samo reč naroda

SRBIJA je duboko podeljena oko Kosova, a to se uopšte ne vidi po odnosu snaga u parlamentu. Da su Nikolić i Dačić u predizbornoj kampanji govorili o Kosovu ono što govore, a nažalost i rade, od dolaska na vlast, oni gotovo sigurno ne bi bili na današnjim funkcijama. Ako se tome doda da su i briselski sporazum i čitava politika nove vlasti prema KiM ustavno krajnje sporni, jasno je da 173 glasa za sporazum u Narodnoj skupštini više ukazuje na težinu problema nego što ga rešava. Za ovu >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << potencijalno eksplozivnu situaciju Aleksandar Vučić je kroz referendum ponudio demokratsko rešenje. Za razliku od svojih koalicionih partnera i prozapadne opozicije, on shvata da Srbija još nije zemlja kojoj se baš sve može nametnuti iz inostranstva. Ovo je gledište Leona Kojena, nekadašnjeg koordinatora pregovaračkog tima za KiM, i odgovor na pitanje „Novosti“ kako gleda na ideju o referendumu kada su već poslanici velikom većinom podržali sporazum u Briselu, kao i na ocene da bi izjašnjavanje građana bilo izlišno i da bi značilo gubljenje vremena. * Ukoliko se donese odluka o održavanju referenduma, u kom periodu bi bilo optimalno da se zakaže izjašnjavanje? - U Miloševićevo vreme održano je nekoliko referenduma koji su bili potpuno obesmišljeni kratkom referendumskom kampanjom, medijskom blokadom i odsustvom kontrole pri brojanju glasova. Sve tri opasnosti se moraju izbeći da bi referendum - ako ga bude - mogao da uspe i rezultatom zaista odslika volju građana. Ne treba zaboraviti da je referendum punovažan samo ako na njega izađe više od polovine upisanih birača, dakle blizu 3,5 miliona ljudi. Isto toliko glasova je potrebno da bi odluka bila doneta. Toliki broj ljudi ne može biti motivisan da glasa za svega 15 dana. Kampanja mora trajati duže i biti smislena, što znači da se mediji, pre svega RTS, moraju otvoriti za pravu debatu o Kosovu i budućnosti Srbije.IZBEĆI DŽAKOVE * DA li zakonski uslovi referenduma podižu lestvicu suviše visoko? - Zakonski uslovi jesu strogi, ali garantuju punu demokratsku legitimnost: „da“ iza kojeg stoji blizu 3,5 miliona ljudi ima znatno veću težinu nego pobeda na parlamentarnim ili predsedničkim izborima, za koju je uvek potrebno mnogo manje glasova. Ali, u glasačkim odborima moraju biti i predstavnici Srba sa Kosova i skupštinske manjine, a ne samo predstavnici Vlade i skupštinske većine: inače se posle glasanja opet mogu pojaviti džakovi sa hiljadama spornih listića. * Ako se postigne dogovor o referendumu, kako bi, po vašem mišljenju, trebalo da glasi postavljeno pitanje? - Pošto je neposredni povod za referendum sporazum iz Brisela, mislim da bi pitanje moglo da glasi „Da li ste za prihvatanje briselskog sporazuma o normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova?“. Ako blizu 3,5 miliona građana odgovori „da“, kosovska politika koju je vodila Vlada dobiće demokratsku potvrdu. Ali, ako se to ne desi, Vlada bi, po mom mišljenju, morala da podnese ostavku, a svaka sledeća vlada trebalo bi dobro da razmisli o odnosu prema Ustavu i svemu onome na šta je on obavezuje. * Pristalice sporazuma tvrde da je Srbija izbegla samoizolaciju, pa čak i opasnost od novih ratnih sukoba. Ima li argumenata za to da odbijanje briselskog sporazuma ne bi izazvalo ovakve posledice? - Mislim da bi za Srbiju bilo daleko bolje da je nova vlast promenila kosovsku politiku DS i Borisa Tadića. To kažem svestan svega što bi takva promenjena politika značila. Ona bi na neko vreme pokvarila odnose sa zapadnim silama, ali NATO zbog toga ne bi vojno napao Srbiju, niti bi joj EU i SAD uvele ekonomske sankcije. Odnosi sa Zapadom bili bi kao u vreme kada je Beograd odbacio Ahtisarijev plan, i obična je demagogija tvrditi da bi odbijanje zapadnih zahteva u vezi sa severom Kosova danas značilo rat i nacionalnu katastrofu. Promenjena kosovska politika podrazumevala bi i tešnje odnose sa Rusijom, ali zašto bežati od njih? Da li je zaista bolje od toga podlegati političkim pritiscima nikada ne dobijajući ništa zauzvrat? * Veruje se da su Srbiji sada otvorene ekonomske perspektive, da bi se izbeglo propadanje i ostanak na periferiji periferije... - Ekonomske perspektive ne zavise samo od politike. u ponedeljak Srbiju ekonomski vode uglavnom isti oni ljudi koji su je doveli na ivicu bankrota i koji nastavljaju da je vrtoglavo zadužuju. Dok njih ne zamene sposobni stručnjaci, politički potezi neće mnogo pomoći. Mogućnosti za investiranje u Srbiju mogu se naći i na Zapadu, i u Rusiji, i u Kini, i drugde: ali njih neko mora ovde da osmisli, ne razmišljajući pritom o ličnoj koristi. PITANJE JESTE ZA GRAĐANE * POSTOJI mišljenje da su građani nekvalifikovani da se izjasne o tako složenom pitanju kakvo je Kosovo u ponedeljak za Srbiju? - Pristalice sporazuma stalno su u skupštinskoj raspravi isticali da nije reč samo o severu Kosova nego o „novom kursu“ i preokretu čitave državne politike. Ako građani nisu kvalifikovani da se o tome izjasne, da li uopšte postoji nešto o čemu ih treba pitati?

Nastavak na Večernje novosti...