Izvor: B92, 26.Jan.2011, 21:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Korupcija sprečava investicije
Beograd -- Savet za borbu protiv korupcije upozorava državni vrh da korupcija predstavlja jednu od glavnih prepreka za dolazak stranih investicija.
Iako ih državni vrh zove da dođu u što većem broju, strani investitori se u Srbiji susreću sa brojnim preprekama.
Jedna od najvećih je korupcija, na koju je primerima ukazala i predsednica Antikorupcijskog saveta Verica Barać u pismu koje je krajem prošle godine poslala predsedniku Tadiću.
Šest strana >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << pisma i 19 priloga - to je samo osnovna dokumentacija o korupcijskim preprekama za strane investitore u Srbiji.
Sve ovo Vladi je već dostavljano, a u Antikorupcijskom savetu najavljuju da će u Nemanjinu 11 uskoro stići još opširnija dokumentacija od one koju je dobio predsednik.
U pres službi predsednika za B92 je potvrđeno da je Tadić pismo primio, a Verica Barać kaže da do sada iz kabineta nije dobila povratnu informaciju.
"Mi se nadamo da to bude tema nekog razgovora zato što mislimo da je za predsednika nemoguće da on ima sve informacije koje mi o tome imamo, a mislimo da je važno da ih i on zna”, smatra ona.
Novinar NIN-a Mijat Lakićević kaže da bi prirodno bilo da je pismo Saveta prvo upućeno Vladi.
"Prirodno bi bilo da je to pismo prvo upućeno Vladi jer je Savet vladin organ. Ali s obzirom na okolnosti u Srbiji, da je Tadić na čelu vladajuće stranke, da je neposredno izabran i da tako ima veliku moć to i nije neki veliki greh”, smatra on.
Šećerane, agencija "Putnik”, "Knjaz Miloš”, "C market”, "Luka Beograd”, "Novosti” i "Šinvoz”.
Verica Barać kaže da su to tek najilustrativniji primeri koji trajno obeležavaju Srbiju.
"Mislim da će oni i iz toga uočiti da ova zemlja ima problem sa stranim investicijama zato što su mnogi strani investitori morali da odustanu zbog naših tajkuna jer već se zna kako oni utiču. Strani su morali da odustanu jer su domaći tajkuni napravili monopole”, kaže ona.
U Savetu za strane investicije nisu želeli da komentarišu pismo Verice Barać. Kažu samo da je korupcija važna tema i da jeste prepreka za strane investicije, ali da se oni ne bave dnevnom politikom ili primerima koji su pod istragom.
Štetu stranih investitora na kraju će plaćati građani Srbije, o čemu je bilo reči i u "Insajderu” koji se bavio zlouoptrebama u slučaju Luke Beograd.
Tako je investicionom fondu "Brif” onemogućeno da gradi tržni centar u blizini Ade Huje. Goran Pavlović iz "Brifa” kaže da će pokušati da povrate svoj novac.
"Samo investitori neće oprostiti novac koji je uložen u Srbiju, u Beograd, oni će na sve načine pokušati da povrate svoju investiciju, da povrate dobit koja je predviđena tom investicijom, pretenzije naših investitora su sigurno da vode spor za naknadu i štete i manjka dobiti, što treba, što bi predstavljalo nekih 160 do 170 miliona evra”, kaže on.
Prva vrata na koja zakuca strani novac je Agencija za strana ulaganja (SIEPA) i već tu ostave svoje prve žalbe.
Nikola Janković iz Siepe navodi koje su najčešće zamerke stranih investitora.
"Pre nego što investitor odluči da dođe u Srbiju, najčešće investitor skreće pažnju na nepostojeću, odnosno nedovoljno razvijenu infrastrukturu u različitim oblastima. Kada krenu sa projektom, najčešće se žale na sporu i komplikovanu administraciju, kako na republičkom tako i na lokalnom nivou i sporo sudstvo”, kaže on.
Rešenje za strane investicije nude iz opozicije – zamenik predsednika naprednjaka Aleksandar Vučić tvrdi da u toj stranci znaju šta treba učiniti da bi se ispravile greške u odnosu prema stranom kapitalu.
"Smanjenje birokratije, smanjenje korupcije, donošenje novih zakona da bismo napravili bolje okruženje, bolji 'invajorment’ za strane investicije”, recept je koji nudi Vučić.
Bez obzira na to kada će doći do susreta Antikorupcijskog saveta i državnog vrha o preprekama za strane investitore, Verica Barać jasno poručuje – "Tu nema zaboravljanja!”
