Izvor: Politika, 30.Sep.2008, 14:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dali smo NIS za gasovod
Mi smo rekli da nemamo sredstva za investiranje, a onda su Rusi rekli „dobro, mi ćemo finansirati, a vi ćete nas za to obeštetiti delom NIS-a”
INTERVJU Velimir Ilić, predsednik Nove Srbije
Dva državna ugovora na koje je potpis stavio Velimir Ilić, lider Nove Srbije, koncesija za autoput Horgoš–Požega i energetski sporazum sa Rusijom, poslednjih dana ponovo su postali u javnosti predmet preispitivanja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i žestokih sporenja političara. Ilić, koji je bio ministar za kapitalne investicije, pa za infrastrukturu u dve vlade Vojislava Koštunice, ne oseća nikakvu odgovornost zbog toga. Kako kaže u razgovoru za „Politiku", presrećan je što je potpisao dva možda najveća projekta u istoriji Srbije, koja smatra povoljnim za državu.
Vašem nasledniku, ministru Milutinu Mrkonjiću je, čini se, neuporedivo važniji Koridor 10. Zašto ga Vi niste forsirali? Veliki deo optužbi na Vaš račun upravo se svodi na to da niste gradili glavne saobraćajnice kroz zemlju, nego lokalne puteve zarad političkih poena i uspeha na izborima.
To je pogrešan koncept. To je dodvoravanje Evropskoj uniji. Evropski Koridor 10 je značajan za Srbiju i to stoji. Ali na njemu ni Grčka još nije izgradila autoput (od makedonske granice do Soluna), jer nema dovoljno saobraćaja. Ali, hoću da kažem, mi smo prvo morali da popravimo ono što je stradalo u bombardovanju. Od 2004. kada sam primio mandat, izgradili smo i rekonstruisali 4.000 kilometara saobraćajnica. Sve crne tačke smo sanirali. Jer, nismo mogli da gradimo autoput ako su saobraćajnice, i to vrlo prometne, bile u totalnom haosu.
Čini se da u dogledno vreme neće biti ništa od autoputa za Čačak. Samo smo izgubili vreme, a možda i znatna sredstva ako se ispune uslovi „Alpine Por” za sporazuman raskid ugovora. Šta se dešava?
To morate da pitate Dinkića. Ja stvarno ne znam, taj finansijski deo je on vodio. On je dao saglasnost"
Vi ste potpisali ugovor.
Tako je. Ali, moram da kažem, vi novinari dižete halabuku, podstičete da se neki projekat devalvira, a ne znate suštinu priče. Kao i za svaki projekat koji ulazi u vladinu proceduru, određuju se ministarstva koja nose projekat. Moje Ministarstvo za kapitalne investicije bilo je samo jedno od nosilaca projekta, drugo je bilo Ministarstvo finansija koje je vodio Mlađan Dinkić, treće Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom, a četvrto Republički sekretarijat za zakonodavstvo. Finansijski deo je vodilo Ministarstvo finansija. Izabrani su pravni, finansijski, tehnički savetnici na međunarodnom konkursu i oni su predložili rešenje i predlog ugovora. U ime Vlade Srbije bili su zaduženi predstavnici ova četiri nosioca projekta, a vlada je imenovala svog poverenika koji je koordinirao posao. Resorni ministar za gradnju nije smeo da se meša u finansijski deo, a Mlađan Dinkić je odredio da Vesna Džinić (sada direktor Agencije za privatizaciju) u ime njegovog ministarstva kontroliše finansijski deo ugovora. I ona je kontrolisala. Kad je cela procedura završena i ova komisija izabrala najpovoljnijeg ponuđača i predložila vladi, onda su dobijene saglasnosti resornih ministara.
Znači, ako nešto nije u redu sa ugovorom, niste samo Vi krivi?
Ne ja, vlada je donela odluku. Na predlog četiri ministarstva da je projekat odličan i ovlastila ko će potpisati. Kao što je sada ovlastila Dinkića da potpiše ugovor s Fijatom. Kad je formirana nova vlada, sa ulaskom DS-a, oni su tražili da se ugovor o koncesiji ponovo stavi na vladu i da nova vlada potvrdi ugovor, što je i uradila. I tadašnji ministar finansija Cvetković i ostali ministri su potvrdili sve to. Naravno, koncesija je prošla proceduru skupštine i bez primedbe poslanika iz Vojvodine prošla proceduru.
Vi verovatno znate da postoji mišljenje u delu javnosti da se taj autoput do Čačka ne bi gradio da Vi slučajno niste iz Čačka. Smatra se, dakle, da ste Vi forsirali taj putni pravac, nauštrb Koridora 10.
Ja sam forsirao i autoput Niš–Dimitrovgrad i to je bila i skupštinska odluka o koncesiji, ali nije se javio niko, jer je mali saobraćaj. Razgovarali smo i o putu do makedonske granice, ali nije bilo interesovanja iz istog razloga.
I dalje mislite da je trebalo pustiti „Alpinu-Por” da uđe u posao kada su to tražili, iako još nisu zatvorili finansijsku konstrukciju?
Da. Zašto da ne. Jer mi nemamo ništa s tim kako će se oni finansirati.
A zašto se niste osigurali čvršćim garancijama (umesto 10 miliona, uobičajeno je da se traži 10 odsto od vrednosti investicije, što bi bilo oko 150 miliona evra)?
To su predložili finansijski savetnici koji su vodili posao, jer ako bi neko deponovao 150 miliona na 20 godina, to bi poskupelo izgradnju autoputa za kamate i za sva ta sredstva. Ko bi dao da mu se umrtvi 150 miliona. Dogovor je bio da oni polože ukupno 15 miliona radi obeštećenja države ako ne zatvore finansijsku konstrukciju, jer će za to vreme država imati neke troškove. I ne vidim sada šta mi pregovaramo sa njima. Oni imaju ugovor. Dužni su da rade po ugovoru. Ako nemaju banku, gube depozit i izlaze iz priče sami. Znači, ne treba mi da ih izbacimo, i da se s njima pogađamo i nagađamo.
Znači, Vi ne biste ulazili u priče o sporazumnom raskidanju ugovora?
Ne vidim razlog za to.
A biste li pristali sada na onaj njihov zahtev da država garantuje protok saobraćaja od najmanje 16.000 vozila?
Mogu oni da traže šta god hoće, naše je da li ćemo da prihvatimo ili ne. Oni su potpisali ugovor bez toga i što mi to sada da prihvatimo. Njihov je problem što su to potpisali.
Je li tačno da je naša strana predložila da NIS bude prodat Rusima za 400 miliona evra?
Naši stručnjaci su izračunali kolika je investicija potrebna za gradnju gasovoda – u prvoj fazi je potrebno uložiti dve milijarde evra. Mi smo rekli da nemamo sredstva za investicije tog tipa, a onda su Rusi rekli „dobro, mi ćemo finansirati, a vi ćete nas za to obeštetiti delom NIS-a”. Naša radna grupa je našla da je razlika koju bi Rusi trebalo da plate 400 miliona evra. Na nama je bilo još samo da damo zemljište kuda prolazi gasovod i dozvolu za odgovarajuće priključke. To je ta cena koja je umanjila vrednost NIS-a u meri investicija koje će biti sprovedene.
Zašto nije sačuvan većinski udeo Srbije u NIS-u, ili kontrolni paket u budućem zajedničkom preduzeću za izgradnju „Južnog toka”?
Shvatite jedno: Dinkić hoće da mi prodamo po tržišnim uslovima, a da Rusi finansiraju svojim sredstvima jer mi nemamo pare. Pa to neće niko da prihvati. Onda nema magistralnog gasovoda kroz Srbiju. Ići će kroz Rumuniju i Mađarsku kao što su Mađari i Rumuni tražili. Mi smo prodali veći paket zato što smo želeli da oni uđu u investicije i to je bila cena magistralnog gasovoda. Jedini gas u Evropi imaju Rusi i bilo je uzmi ili ostavi. Naši stručnjaci su proračunali da magistralni gasovod donosi Srbiji godišnji prihod, što sad Mađari imaju od tranzita, 200 miliona evra. Da li je značajnije po dvesta miliona evra profita u narednih 20 godina, ili naplatiti sada, a posle ne dobiti ništa? I još zapošljavamo hiljade ljudi na čitavom tom projektu. Zašto Dinkić, koji je i na ovaj projekat dao saglasnost, nije rekao „to nije dobar ugovor, ja ne dam saglasnost”.
Znači, njegov potpis se nalazi na tim papirima?
Tako je. Potpis za saglasnost da bi došlo na vladu. Ne može doći na vladu, dok nadležna resorna ministarstva ne daju saglasnost. Za gasni sporazum saglasnost su dali zakonodavstvo, Ministarstvo finansija Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom i Ministarstvo energetike. Mi smo dali urbanističku saglasnost za trasu. Znači, sve je to dogovoreno, urađeno i nije bilo nikakvih primedaba. Meni smeta, zašto pojedini ministri, bez obzira u kojoj su vladi, sve napišu, usaglase, dogovore, ratifikuje parlament, sve se završi i onda se pojedinci stave iznad institucija države i sve to počnu da ruše.
U vreme pregovaranja o aranžmanu, ministar Dinkić se protivio, ali ste Vi u prisustvu premijera i predsednika u Moskvi ipak potpisali taj sporazum. Dinkić i sada kritikuje to, naručio je i naknadnu procenu vrednosti NIS-a, a onda je došao Sergej Šojgu i premijer je rekao da će vlada sprovesti sporazum. Mislite li da se Dinkić sada pomirio sa tim?
On je zvanično potpisao u ime svog ministarstva i dao saglasnost kao resorni ministar za određeni segment i uputio na vladu sa svojim odobrenjem. I nije glasao protiv ni on u vladi, ni u parlamentu njegovi poslanici. A posle traži procenu vrednosti NIS-a od Danka Đunića, od „Diloit Tuša”. Ko ga je ovlastio za to? Pa to nigde u svetu ne postoji.
Hoće li „narodnjaci” opstati pored radikala i, naročito, naprednjaka Tomislava Nikolića? Ko će kome „krasti” biračko telo? Da li vas ugrožavaju naprednjaci?
Pa možda mi njih ugrožavamo. Videćemo na izborima. Do tada je sve nagađanje.
Kakav će biti odnos Nove Srbije prema strankama Nikolića i Šešelja (saradnja sa svima podjednako, ili vam je neko od njih bliži)?
Ne bih želeo da se izjašnjavam. Neka vreme pokaže. Pustimo malo SRS da svoje probleme reši na svoj način i stranku koja se formirala nova da zaživi, neka formira infrastrukturu, pa ćemo posle videti, odmeravati snage. Želim uspeha i jednima i drugima.
Tomislav Nikolić je priznao da su Mišković i Beko finansirali deo kampanje SRS-a. Možda je to početak neke dobre prakse. Da li bilo ko od dvadeset najjačih biznismena u Srbiji finansira Novu Srbiju?
Mi smo na predsedničke izbore išli sopstvenim sredstvima (u poslednjoj kampanji prešao sam sopstvenim automobilom 63.000 kilometara za 11 dana, i plaćao sam gorivo, piće, hranu), a u dve poslednje parlamentarne kampanje imali smo ugovor sa DSS-om da oni finansiraju sve. Da smo i mi imali sredstva, sigurno bismo bolje prošli. Neke troškove snosili su sami simpatizeri i članovi. Ja sam bio u sukobu sa Miškovićem, nisam bio njegov miljenik i nikada nismo bili u kontaktu, i mogu reći da nam Mišković nikada ništa nije sponzorisao, ni jedan evro. Podsećam i da smo mi jedini, uz Čedu Jovanovića glasali za anketni odbor za ispitivanje poslovanja „Delte”.
A Danko Đunić, Milan Beko, Toplica Spasojević i ostali iz prve lige biznismena"
Niko od njih. Imali smo možda par koncerata u unutrašnjosti koji su finansirali neki naši biznismeni, ali nisu iz prve lige.
Znači, Velju Ilića kao političara niko od biznismena ne drži „u džepu”?
Znate kako, ja sam sabirao troškove u kampanjama od 1995. pa na ovamo. I mogu da kažem da je privatnih donacija kod nas bilo negde oko sadašnjih stotinak hiljada evra. Za sve ove godine. Sve sam sabirao i – nikome ne dugujem ništa.
Biljana Baković
-------------------------------------------------------------
Ništa od anketnog odbora
Odustajete li od inicijative za formiranje anketnog odbora za ispitivanje afere „kofer”? Možda Dačić sada ima nešto o Vama?
Ne, nemam nikakvih problema oko toga ko ima, šta ima. Počeo sam razgovore sa političkim strankama da bih dobio podršku, jer nema svrhe da devet poslanika Nove Srbije izađe i nešto traži a svi drugi budu protiv. Ja sam tražio i da skupštinski anketni odbor preispita zašto se „minira” koncesija za autoput, i neki su mi rekli da to ima smisla. Ili da vidimo zašto se osporava energetski sporazum, a isto ga je skupština donela. Ne možemo da pljunemo na naše odluke. Ne sme niko da se poigrava sa autoritetom parlamenta. Isto i sa aferom „kofer”. Ja ne znam ko je učestvovao, o tome se mnogo pisalo, nekim ljudima je zalepljena etiketa. Ja sam samo hteo da malo razgovaramo o tome, da vidimo ima li smisla.
---------------------------------------------------------
Kako bih pogledao Koštunicu u oči...
Da li se raspuštanje niškog gradskog odbora može smatrati početkom neke veće krize u NS?
Ne, to je nešto normalno, nije nikakav problem. Nije ispoštovan koalicioni sporazum sa DSS-om, ne može naš deo koalicije da se izdvoji i da pravi drugu koaliciju bez saglasnosti koalicionog partnera. To je princip. Dogovor je dogovor. To jeste na našu štetu, jer bismo bolje prošli kao vlast u Nišu, ali kako da pogledam u oči DSS-u i Koštunicu, ako smo išli zajedno, a sad naši kažu „hvala lepo, mi odosmo u vlast, vi ostanite u opoziciji”.
[objavljeno: 30/09/2008.]
