Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 12.Avg.2011, 14:57   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dakić traži obnovu sudskog postupka

KARLOVAC, BEOGRAD -

Mile Dakić koji je u sredu izručen Hrvatskoj, gde je u odsustvu osuđen na 20 godina zbog podstrekivanja na ratni zločin ubistva hrvatskih policajaca 1991. godine, predao je zahtev za obnovu postupka, što je zakonom predviđeno rešenja za sva lica koja su osuđena u odsustvu.

Zahtev za obnovu postupka ranije je zatražila i Srbija na sastanku ministara pravde Hrvatske, Srbije i BiH u Sremskim Karlovcima, s obzirom na to da je Dakić 26. juna uhapšen >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << na osnovu poternice iz Hrvatske na granici Srbije i BiH i da je u Sarajevu čekao izručenje.

Predsednik Županijskog suda u Karlovcu Ivan Perković izjavio je novinarima da Dakić, kao pravosnažno osuđen za ubistvo trojice policajaca u Budačkoj Rijeci, u blizini Krnjaka, u avgustu 1991, nije pritvorenik, nego osuđenik i zato nikakve pravne radnje u vezi s obnovom postupka ne odgađaju upućivanje na izvršenje kazne.

"Osuđeniku je uručeno rešenje o upućivanju na izvršenje kazne zatvora. On ima pravo da se žali sudiji koji izvršava rešenje, a ako ono bude za njega negativno, i vanraspravnom veću suda u Karlovcu", rekao je Perković.

On je kazao da, "iako po zakonu o izvršenju kaznenih sankcija Dakiću sledi početak služenja kazne, to ne uklanja mogućnost da mu se po zakonu o krivičnom postupku obnovi postupak, jer mu se sudilo u odsustvu".

Mile Dakić može da angažuje advokata, ali sud nije obavezan da mu odredi advokata po službenoj dužnosti jer nije pritvorenik, nego pravosnažno osuđeno lice.

Prilikom postupka od 1997. do 1999. godine, Dakiću je advokat po službenoj dužnosti bio Nenad Mamula.

Supruga Dakića: Imao potvrdu da nije na poternicama

Mira Dakić, supruga Mileta Dakića, demantuje da je njen muž bio predsednik ili funkcioner SAO Krajine i tvrdi da je tokom rata u Hrvatskoj bio predsednik komisije za nestala lica, genocid i ratne zločine.

Ona kaže da Mile Dakić nema veze sa zločinima, te na jesen najavljuje izlazak iz štampe njegovog ratnog dnevnika.

"Provlači se da je Mile Dakić bio predsednik SAO Krajine, ali to nije tačno, to je velika podvala i laž. On nikada nije bio predsednik bilo kakve SAO Krajine", rekla je Srni Mira Dakić, ocenjujući hapšenje kao politički slučaj koji nema veze sa pravom i pravdom.

Ona negira da Mile Dakić ima bilo kakve veze sa zločinom podstrekavanja na ubistvo tri hrvatska policajca, za šta je osuđen u Hrvatskoj, i navodi da on nije imao veze, niti je bio na mestu zločina.

"On je u to vreme bio u Beogradu, tražio je sredstva za Memorijalni park `Petrova gora` i nije uopšte bio tada u tom delu gde su ti ljudi pobijeni. On niti poznaje te ljude koji su ubili, niti one koji su ubijeni. Kada sam mu ja rekla da su ubijeni ljudi, on je rekao da to nije dobro", kaže ona, navodeći da se Mile Dakić čitav život borio za mir.

Proletos bio u Banjaluci sa potvrdom Ministarstva pravde da nije ni na jednoj poternici

Ona podseća da je Mile Dakić pozvan proletos u Banjaluku na naučni skup o ustaškim zločinima, te ističe da joj je najbolnije što je njen suprug uhapšen, iako je imao napismeno uverenje iz Ministarstva pravde da nije ni na jednoj poternici.

Supruga je rekla da će se ona lično postarati da na jesen izađe njegov ratni dnevnik, koji obuhvata period od ratne 1990. do 1999. godine, u izbeglištvu u Beogradu.

"On je celi rat zapisivao i upozoravao ljude i borio se protiv toga da neko nekoga ubije, a sada sedi u zatvoru ni kriv ni dužan. Ja ću taj dnevnik izdati, on je već u štampi, Mile nije hteo u njemu govoriti imena, ali ja ću sada reći sve ijedno ime i više me niko neće zaustaviti", kaže ona.

Uhapšen zbog knjiga koje su trebale izaći iz štampe

Supruga navodi da su Miletu Dakiću trebale izaći iz štampe tri knjige ovog leta, ali da je to nekome smetalo i da je zato uhapšen.

Mile Dakić je bio prvo direktor Narodnog sveučilišta u Karlovcu, a 1963. godine postaje direktor Memorijalnog parka "Petrova gora" i na tom mestu je bio sve do 1991. godine.

Kada je 90-ih uvedeno višestranačje, Dakić formira Jugoslovensku samostalnu demokratsku stranku, jer je bio ubeđen da će tadašnja Jugoslavija da opstane.

Za vreme rata je bio predsednik Komisije za nestala lica i za genocid i ratne zločine i to je bila njegova funkcija tokom rata.

Mile Dakić 1995. godine, posle isterivanja u akciji "Oluja", postaje predsednik jednog izbegličkog udruženja i na tom mestu je bio sve do hapšenja.

Dakić je u Hrvatskoj osuđen na 20-godina zatvora zbog ratnog zločina - ubistva tri hrvatska policajaca - Mila Butine, Josipa Milčića i Zlatka Škrleca - u opštini Krnjak na području Karlovca avgusta 1991. godine.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...

B92: Mile Dakić zahteva obnovu postupka

NaDlanu.com: Dakić zatražio obnovu postupka

Radio Slobodna Evropa: Osuđeni za ratne zločine zatražio obnovu postupka

Vesti-online.com: Mile Dakić traži novo suđenje