Izvor: S media, 16.Mar.2011, 15:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ta toplokrvna krznena doza ljubavi...
Kad poklanjamo ljudima koje volimo, onda uvek želimo i nastojimo da tim jednim poklonom iskažemo i pokažemo svu našu ljubav, zahvalnost i pažnju, a opet znamo da to u materijalnom obliku nikad nije u potpunosti moguće. Osim možda u slučaju psa - poklona koji u sebi zaista sadrži bezuslovnu nepatvorenu ljubav kao takvu, koja sa vama diše, raduje se i spava… I postaje deo vaše porodice. Ne verujete? Pročitajte redove koji slede!
“Neko ko nije imao psa, >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << taj to ne razume”, kažu vlasnici kućnih ljubimaca kad pokušaju da objasne ili opišu život sa psom.
Taj ne razume koliko to četvoronožno krzno, to lajavo repato biće menja naše živote, pa i sisteme vrednosti, a naše nervozne, trome, ili sive današnjice svakodnevno, bez izuzetka, pretvara u male vrcave svečanosti od boja, cike i nežnosti. Dođete kući s posla, puta ili škole, a vihor radosti i oduševljenja vas dočeka već s vrata. I više niste onaj isti -zabrinuti, namrgođeni. Možda nas belo gledate, ili ne, ako vam kažemo da je najlepši poklon koji nekome može dati - upravo ta četvoronožna, toplokrvna doza ljubavi.
- Ja ne znam lepšeg poklona od takvog poklona, kaže sociolog Ratko Božović, ali ga moramo dati onome ko ima čulo, sluh, tj. ljubav za psa. Jer ne može zameniti nikakva veštačka stvar, nikakav veštački poklon ili veštačko čudo iz potrošačkog miljea, društva i mentaliteta ono što je priroda sama, što je toplina tog krzna, toplina tih očiju, dodira, komunikacije…
Četnaest vernih godina sa svojim maltezerom Bonijem bile su povod da poznati sociolog sastavi jednu toplu kučkarsku antologiju “Psi i njihovi prijatelji” koja je zbog izuzetnog interesovanja doživela i svoje prošireno izdanje - “Prijatelj”. Pozvao je niz ličnosti iz javnog života - pisce, novinare, glumce, muzičare, “one koji znaju da pišu i proživljeno osećaju svet svojih ljubimaca”, da mu se pridruže kroz jednu priču. Jer “kad se udruže čovek i pas, to je uvek trijumf prirode i spontanosti. U odanosti, privrženosti i ljubavi, čovek se ima na koga ugledati”.
- Pas sve nas ljude može naučiti zapravo onom što smo zaboravili: prirodnosti, iskrenosti, neposrednosti, vernosti, i mnogo čemu drugome što je radost života. Te oči naših pasa - to je nešto čudesno, metafizičko, nešto što može samo osetljiv, osećajan, senzibilan čovek da vidi i oseti, kaže Ratko Božović. Držim da je to pitanje dodira sa samom prirodom, i to čini mi se određuje čitavu našu komunikaciju u kompletnom životu, zato pse i treba poklanjati deci.
David Albahari, Dušan Kovačević, Neda Arnerić, Filip David, Biljana Srbljanović, Goran Paskaljević, Aleksandra Kovač… samo su neki od onih koji su u ovoj knjizi otkrili kako su ta divna stvorenja menjala njihove živote.
“Kroz svako ovo divno biće koje je dotaklo moj život, pravim sitne, a za mene krupne korake ka jednom boljem svetu”, misli Aleksandra Kovač.
“Moja Leja, to sam je. Pseto glupavo, što misli da su ljudi dobri”, piše Biljana Srbljanović.
“Susret čoveka i psa je susret dve različite inteligencije, dve volje koje se emotivno usklađuju” objašnjava filozofski Filip David.
- Tamo gde je pas nema dosade, nema usamljenosti, rezignacije, pasivnosti, podseća Ratko Božović. Moj pas me je svaki dan izvodio u šetnju. Kadgod ja duže sedim za kompjuterom ili gledam tv, on dođe i izvede me u šetnju. održava me dinamičnim, čini me prisutnim u parku, u prirodi, kretanju… Jer reč je o nečemu što je apsolutno beskorisno sa stanovišta ljubavi, a onda smo mi uvek dužnici. Ljudi su dužnici pasa, zaključuje autor knjige “Prijatelj”.
A evo šta kažu i naši sugrađani koje srećemo u parku, o toj čudesnoj lakoći postojanja koju psi unose u naše živote.
“On nam pre svega donosi mir i pozitivnu energiju, što je jako važno u svim vremenima, a posebno u ovim turbulentnim”, kaže profesorka književnosti grleći svoju pudlu..
“Pas unese radost u kuću, baš razveseli sve, dodaje jedan tinejdžer koji istrčava svoju mladu “stafordicu” Auroru. Pas i nije tolika obaveza koliko se misli, a tako prija… Izađe se napolje”.
“Toplo preporučujem svakoj kući psa, kaže sredovečna vlasnica maltezera Sani Boja. Pošto živimo u takvom vremenu gde su problemi svakodnevni, ovo vam je svakodnevni momenat kad vas pas prenese u neku drugu dimenziju, pa vam sve onda bude lakše i lepše…”
Kad poklanjamo ljudima koje volimo, onda uvek želimo i nastojimo da tim jednim poklonom iskažemo i pokažemo svu našu ljubav, zahvalnost i pažnju, a opet znamo da to u materijalnom obliku ipak nije u potpunosti moguće. Osim možda u slučaju psa - poklona koji u sebi zaista sadrži bezuslovnu nepatvorenu ljubav kao takvu, koja sa vama diše, raduje se i spava… I postaje deo vaše porodice.
Ako još uvek ne verujete, pročitajte knjigu “Prijatelj” Ratka Božovića, u njoj će Vam se sve samo kasti, ili poklonite sebi i onima koje volite tu toplokrvnu, naivnu, nevinu i bezrezervnu dozu čiste ljubavi. Čini nas boljima, to će Vam reći svako ko je ikada delio život sa psom.
