Izvor: Politika, 12.Maj.2010, 00:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Žuća koji voli demonstracije
Atinski ulični psi zajedno sa vandalima jurišaju na policiju, ili se sa policajcima u prvim redovima suprotstavljaju protivniku, ne praveći razliku između anarhista i običnih demonstranata
Od našeg dopisnika
Atina, 11.maja – Oni zaslužuju orden za hrabrost, poštovanje, nacionalnu penziju, starost u nekom dobrom pansionu... Sve ono što za pse kao ni za ljude nije obavezno „hvala“ za zasluge, požrtvovanost, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << vernost, istrajnost...
Za utehu, njihove slike sa atinskih demonstracija su obišle svet i prepoznali su ih svi oni koji znaju da je suština pseće duše – vernost... Gospodaru, čoporu ili ulici, tamo gde ovi o kojima pričamo pripadaju. Teško je napraviti među njima razliku jer su svi isti – žuti, mešanci i neverovatno jedan na dugog liče. Zajedničko im je to što su stanovnici Atine, što imaju urednu dozvolu boravka, prijavu stana na centar grada i što nose plave ogrlice kao znak da su opštinska briga, da su vakcinisani, da nisu opasni, da niko ne sme da ih dira. Zajedničko im je i to što ih zovu žuća, što su hrabri, što učestvuju u demonstracijama, što ne prave razliku između anarhista i običnih demonstranata... Njima je važno da je ispred njih čovek, da prate grupu ljudi, i zato zajedno sa vandalima jurišaju na policiju, ili se sa policijom u prvim redovima suprotstavljaju protivniku. Ne boje se ni kamenica, ni suzavca, ni eksplozije, ni mase, ni „Molotovljevih koktela“. Jednostavno, njihova teritorija je ulica i oni je brane ma šta se na njoj dešavalo.
Žuće su, na neki način, postale simbol Atine. Jer, ne samo da prate proteste i nezadovoljstvo naroda, oni su „na zadatku“ i prilikom državnih poseta i svečanosti u glavnom gradu Atini. Jedna grupa živi u ulicama oko predsedničke i rezidencije premijera gde dolaze strane delegacije, gde se svira himna, gde se postrojava garda, evzoni. I, ne jednom, neki od njih su prilikom svečanog dočeka bivali negde na kraju crvenog tepiha. Uvek samo jedan, kao da se između sebe dogovaraju čiji je red!
Kad nema posla, kad je u Atini mirno, izležavaju se na suncu. Ne obaziru se na prolaznike, na motocikle, na gradsku buku. Ponekad, kad im dosadi mediteransko letnje mrtvilo, laju i jure za automobilima na Sintagmi.
Uostalom, to je njihova teritorija!
J. Pavlović-Stamenić
[objavljeno: 12.05.2010.]
