Izvor: Blic, 30.Sep.2013, 06:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zebnja zbog stava MMF o penzijama
Ukoliko Srbija usvoji preporuke MMF-a i podigne starosnu granicu za odlazak u penziju na 67 godina i ukoliko se u isto vreme usvoji i zakon o radu koji bi olakšao otpuštanja, mnogo radnika moglo bi da ostane bez posla, a samim tim i bez mnogo mogućnosti da dočeka penziju, smatraju stručnjaci.
S druge strane, stručnjaci veruju da podizanje granice za odlazak u penziju neće mnogo poboljšati finansijsko stanje sistema.
- Kada bi se već sutra podigla starosna granica >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << za odlazak u penziju na 67 godina, to bi finansijsko stanje države poboljšalo za manje od jedan odsto. Stanovništvo stari, a ljudi duže žive, pa bi zato trebalo i duže da rade, ali ovakav sistem ne može da funkcioniše u državama u kojima je stopa nezaposlenosti visoka - kaže za “Blic“ ekonomista Zoran Popov.
Da bi ove promene imale smisla, smatra on, Srbija bi morala da ima barem dva i po zaposlena na jednog penzionera.
- Pošto mi imamo 1,7 miliona penzionera, potrebno nam je više od četiri miliona zaposlenih da bi ovaj sistem funkcionisao, a mi toliko nemamo ni stanovnika. Podizanje starosne granice neće mnogo pomoći penzionom sistemu i budžetu Srbije. Napraviće se pauza od dve, tri godine u toku kojih će biti manje penzionera, a onda će ponovo početi masovni odlasci u penziju. Veće efekte imala bi izmena dela zakona o beneficiranom radnom stažu, jer bismo bez nje mogli da dođemo u situaciju da nam policajci rade 53 godine, a radnici u fabrikama, vozači, činovnici i drugi 14 godina duže - kaže Popov.
I Zoran Mihajlović, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, smatra da Srbija ne sme da prepisuje rešenja koja funkcionišu u razvijenom delu Evrope kada uslovi života i rada kod nas i kod njih nisu ni slični.
- Zamislite konobara koji u 67. godini u ruci drži poslužavnik sa pićem i po ceo dan na nogama služi goste, rudara koji i sa 60 godina ide u jamu, ili radnika koji i u tim godinama radi na fabričkoj traci - kaže Mihajlović. On smatra da ljudi u tim godinama za većinu poslodavaca nisu dovoljno produktivni.
Siromašni ostali kratkih rukova
Oko 105.000 penzionera sa najmanjim primanjima u Beogradu danas bi trebalo da dobiju treći deo kvartalne pomoći, ali će zbog odustajanja republičke vlade od ovog projekta biti u apsurdnoj situaciji da će veća pomoć biti dodeljena onima koji imaju veće penzije.
Penzioneri s primanjima do 15.000 dinara dobijali su kvartalnu pomoć u iznosu od 5.000 dinara, i to 4.000 od republike i 1.000 od grada, dok je grad samostalno izdvajao po 5.000 dinara onima čije su penzije išle od 15.000 do 18.000 dinara i po 4.000 onima od 18.000 do 22.000. Grad je prvobitno izdvajao svih 5.000 za najugroženije penzionere, što je i sada, kad u republičkom budžetu nema novca za njih, hteo da uradi, ali ovaj predlog nije došao na dnevni red Skupštine grada. Naime, posle smene gradonačelnika, sednica je završena. Tako će se za najugroženije iz budžeta grada, prema staroj odluci, izdvojiti svega 1.000 dinara, a za one sa nešto većim penzijama po pet, odnosno četiri hiljade dinara. M. P.
Najčitanije SADA:
Pogledaj vesti o: Penzija
