Izvor: Politika, 22.Okt.2014, 15:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zaštićene dve trećine penzionera
Ako se usvoje predložene mere štednje, manje penzije će primati 652.482 penzionera, dok će za njih 1.039.443 ček ostati isti
Sa prvim delom oktobarske penzije 652.482 penzionera dobiće manje penzije, što je deo mera štednje Vlade Srbije koje će, kako je najavljeno, danas biti usvojene. Istovremeno će za 1.039.443 penzionera, lična primanja ostati nepromenjena. Time će od mera štednje biti zaštićeno 62,8 odsto penzionera čija primanja ne prelaze 25.000 dinara. Preostalih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << 37,82 odsto poneće teret smanjenja minusa u državnoj kasi.
Plate zaposlenih u javnom sektoru biće smanjenje za 10 odsto, tako što će osnovica za obračun zarada biti smanjena sa 19.000 na 17.100 dinara, što je tačno desetina.
Čini se, ipak, da namera Vlade Srbije da progresivnim umanjenjem zaštiti penzionere nije uspela u potpunosti. Bar kod onih penzionera koji imaju penziju veću od 45.000 dinara. Naša računica pokazuje da će zaposleni u javnom sektoru, koji mesečno zarađuje 50.000 dinara, morati da se odreknu 5.000 dinara. Međutim, penzioner koji dobija istu penziju poneće veći teret, jer će njegova penzija biti manja za 6.250 dinara.
Što je penzija veća ta razlika je drastičnija, pa će tako onom zaposlenom čija je plata 75.000 dinara, umanjenje zarade iznositi 7.500 dinara. Međutim, penzioner sa istim primanjima imaće 12.500 dinara manju penziju.
Sve se ovo nalazi u nacrtu rebalansa budžeta, koji bi vlada danas trebalo da usvoji, a koji predviđa i povećanje deficita za 42 milijarde dinara. Da li će to biti dovoljno za sklapanje aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom, biće jasno posle 4. novembra, kada će, prema našim saznanjima misija Fonda stići u Beograd.
Kako je „Politika” već pisala, nacrt prekrojene državne kase predviđa prihode od 897.165.195.000 i rashode od 1.121.934.765.547 dinara.
Ovaj dokument, u kome planirani minus u kasi dostiže 224.769.570.547 dinara biće nakon toga prosleđen parlamentu na usvajanje. Prvobitno je Zakonom o budžetu za 2014. godinu bio predviđen minus od 182,5 milijardi dinara. Time je minus u kasi sa prvobitnih nešto više od četiri odsto povećan na sedam odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), odnosno svega što se u zemlji stvori za godinu dana.
Prema našim saznanjima, prekrojenom državnom kasom planirani su izdaci za plate od 201 milijardu, dok uplate Fondu PIO dostižu 251 milijardu dinara. Velika rashodna stavka su i izdaci za kamate (112 milijardi), ali i subvencije (93,6 milijardi dinara). Inače, subvencije su povećane u odnosu na prvobitni plan. Veća je stavka koja se odnosi na subvencije privredi, što najverovatnije znači da su tu ukalkulisani rashodi i za „Železaru” u Smederevu.
Prvobitno je budžetom bilo planirano da „Železara” do rebalansa nađe strateškog partnera. Takođe, prihodi koje će javna preduzeća uplatiti u budžet biće 7,6 milijardi, što je znatno više nego što je bilo planirano (tri milijarde). Rebalansom su povećani i izdaci za državne garancije javnim preduzećima.
Vlada, inače, kasni sa predlogom budžeta za iduću godinu. Zakonom o budžetskom sistemu predviđeno je da ministar finansija do 15. oktobra dostavlja vladi Nacrt zakona o budžetu, što znači da po budžetskom kalendaru Predlog budžeta za sledeću godinu malo kasni. Propisi predviđaju i da vlada do 1. novembra usvoji predlog tog zakona, kako bi Skupština Srbije usvojila budžet za 2015. do 15. decembra.
J. Petrović-Stojanović, A. Telesković
objavljeno: 22.10.2014.
Pogledaj vesti o: Penzija
