Izvor: Deutsche Welle, 13.Jul.2018, 08:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vlast u Srbiji – neupitni autoritet
Deluje kao da bi većina građana Srbije – čak i ako bi vlast pokrenula novi ciklus smanjenja zarada i penzija – slegla ramenima i nastavila dalje. A da bi rejting vladajuće stranke čak nastavio da raste…
Vest da se u Rusiji planira povećanje PDV-a, kao i podizanje starosne granice za odlazak u penziju, naizgled deluje kao ništa neobično. Međutim, tamošnja istraživanja pokazuju da su takvi potezi možda >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << jedina stvar koja bi mogla smanjiti popularnost ruskog predsednika Vladimira Putina.
Iako se često čuje da u Srbiji postoji slična kulturološka matrica kao u Rusiji, bolne reforme i neugodne ekonomske odluke reklo bi se ni na koji način ne utiču na političku popularnost predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Srbija još uvek živi sa smanjenim platama i penzijama, novi nameti se svakodnevno pojavljuju, a starosna granica za odlazak u penziju je već podignuta; stiče se utisak da sadašnja vlast koliko sutra tu granicu može da pomeri na 90 godina za muškarce i 85 godina za žene, i da pokrene novi ciklus smanjenja zarada i penzija, i da bi na to većina građana slegla ramenima i nastavila dalje kao da se ništa nije desilo. A rejting vladajuće stranke bi čak nastavio da raste.
Autoritarno biračko telo
Fenomen koji je zaista teško objasniti, ističe za DW sociolog Đokica Jovanović. Na neki način objašnjenje bi moglo biti „da su ljudi u uverenju da sa nekim drugim nosiocima vlasti neće biti bolje nego da će biti gore. Ljudi su uvereni da postojeća vlast čini sve što može u datim uslovima, i da jeste sve teže i teže, ali da nema mogućnosti da bude bolje. Tu je reč o odnosu prema vlasti kao neupitnom autoritetu. Zato tu ekonomski faktor neće biti najvažniji, jer se veruje da će se i neka nova vlast ponašati isto kao i sadašnja“, kaže Jovanović.
Ako se složimo da to jeste tako, to označava sada već jednu duboku krizu političkog sistema, ali i krizu političkog poverenja. Zašto je do toga došlo? Đokica Jovanović smatra da je to stoga „što u Srbiji postoji jedan visok nivo nedemokratske tradicionalističke političke kulture. Prošla politička garnitura je došla na vlast zahvaljući velikom poverenju glasačkog tela koje nije autoritarno. To poverenje je izigrano, to glasačko telo je otišlo u apstinenciju, a autoritarno biračko telo je ostalo vrlo aktivno“.
Tabloidi u nedeljnom ritmu proglašavaju da je predsednik Vučić na ivici da bude ubijen ili barem srušen državnim udarom. Kako se tobožnja krhkost predsednika uklapa u propagandnu sliku prema kojoj je on jak i nepobediv? (07.07.2018)
Srbija pravi otklon od Evropske unije i očekuje uključivanje SAD i Rusije u rešavanje kosovskog problema. Šta Beograd može da očekuje od susreta Donalda Trampa i Vladimira Putina 16. jula u Helsinkiju? (05.07.2018)
Saga o ujedinjenju srpske opozicije ulazi u vrelu letnju fazu, a njeni su protagonisti sebi dali rok do jeseni. Preovlađuje narativ: ili će svi zajedno, ili će nestati. Da li se Vučić može pobediti prostim sabiranjem? (03.07.2018)
Egzistencija – izvor straha
Činjenicu da građani Srbije za stanje u svom novčaniku ne okrivljuju sadašnje vlasti politikolog Boban Stojanović objašnjava podatkom da vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) ima oko 700.000 članova. „Tako da negde kroz taj partokratski sistem i patronažu države, kroz javne funkcije, i poslovanje privatnih lica sa državom, Aleksandar Vučić uspeva da održi jezgro svog biračkog tela. A kroz neke druge mehanizme očigledno uspeva da utiče i na širi krug birača od toga“. Boban Stojanović dodaje kako siromaštvo u Srbiji jeste veliko, ali deluju da su, bar oni koji imaju posao, time zadovoljni. „Kolika im je plata, kakav im je standard i kvalitet života sa tom platom- mislim da sve to bledi pre strahom ljudi od gubitka posla“.
Srbija zaista jeste primer države u kojoj vlada klijentelistički sistem, nadovezuje se i Đokica Jovanović. „Ako je tačna cifra o 700.000 članova SNS-a, to znači da ta partija izdržava negde oko 700.000 porodica, plus oni koji su bliski tim ljudima i porodicama. To i njima uliva nadu i poverenje da će i oni nešto profitirati od toga. U ovakvim autoritarnim sistemima radno mesto, tačnije izvor egzistencije, suština je vladanja, tako da tu nema potrebe ni za nekom velikom represijom“.
Naprednjaci temeljno uništavaju
Šest godina nakon dolaska na vlast Naprednjaci i dalje vrte istu mantru o žutim lopovima, koji su sve upropastili, i zato vlasti sada pokušavaju da to nekako poprave. Priča više nije nova, nije čak ni skroz tačna, ali i dalje veoma dobro služi svrsi da za sve ekonomske nevolje građana budu optužene bivše vlasti. Ima li ta priča rok trajanja? Boban Stojanović veruje da ima, ali napominje da problem predstavlja i sama opozicija, koja ne ume da nametne svoje teme, a pored toga je tu prisutno i mnogo ljudi koji su negativno obeležili prethodni period. „Ta priča je trebalo da bude odavno završena. Ali, Vučiću je uspelo nešto što jako teško uspeva političarima: on se ponaša kao da je pre mesec dana došao na vlast. A za to se koriste različite metode, i uz pomoć mnogih televizija i novina, koje su klasična sredstva propagande, stvara se utisak da je za sve kriva prethodna vlast. Korupcija se za proteklih šest godina naravno nije smanjila, ali čak i za sadašnju korupciju se optužuje bivša vlast“, primećuje Stojanović.
Ta priča ima rok trajanja, ističe Đokica Jovanović, ako ništa drugo zbog toga što dolaze mladi ljudi kojima ta priča ne znači ništa. Međutim, dodatni problem predstavlja to što u toj priči ima i istine. „Prethodna garnitura zaista jeste dosta toga upropastila, ali ovi sada temeljno upropašćavaju sve što postoji. I oni uzimaju sve što mogu da uzmu. Postoji uverenje da to kao da niko ne primećuje, ali to vide oni koji apstiniraju. Ali, na žalost, oni koji imaju tu autoritarnu političku kulturu, i koji su relativna većina, to nikako ne povezuju sa sadašnjim vlastima. Čak i kada im na to skrenete pažnju, oni kažu nema veze, vidite kako oni dobro vode državu, kako se bore za Kosovo, kako štite vojnu neutralnost, i kako odbruse Zapadu na pravi način“, ocenjuje Jovanović.
Bilo bi dobro da novčanik i ekonomske teme što pre postanu odlučujući za političke stavove, ali bojim se da se to neće skoro desiti, skeptičan je Boban Stojanović. „Imamo najave povratka kosovizacije kao ključne teme, a siguran sam da Vučić i neće želeti da se te teme vraćaju na dnevni red. Jer, kada stanu te državotvorne teme, ljudi će početi da razmišljaju stomakom i na taj način će i glasati“. Takve stvari se promeniti tek kada se promeni politička kultura u Srbiji, a to se takođe neće skoro desiti, upozorava i Đokica Jovanović. „Sada imamo neupitno poverenje u cara baćušku, koji o svemu odlučuje, i nikada ne greši, i zaista ne znam kada će to prestati. To će biti utoliko teže jer Zapad, koliko vidimo, podržava ovu vlast“, napominje Jovanović.
Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android
Građani su se već navikli na to da se zgrada Skupštine opasava licima poginulih i otetih u „Drugom Kosovskom boju“. Više puta uklanjan ovaj žičani zid se stalno ponovo pojavljuje kao optužba Zapada i albanskih gerilaca.
Lica otetih Srba iz godina 1998/1999 služe kao glavni argument za optužbe na račun Severnoatlanskog pakta i Evropske unije.
Modni detalj sa politički nekorektnom rusofilskom formulom u beogradskoj pešačkoj zoni. Turisti sa Zapada rado kupuju bizarni suvenir.
Boris Tadić je u predizbornoj kampanji 2008. izbacio slogan „I Kosovo i Evropa“. Ovaj grafit odgovara na očekivani način.
Možda su oštre političke parole na zidovima postale ređe zato što sve više vrište naslovi tabloidnih štampanih proizvoda.
Španski je popularan u Beogradu, ne toliko u školama jezika koliko u Nemanjinoj, nadomak Ministarstva spoljnih poslova.
Dok jedan Beograđanin pokušava da pronađe nešto korisno u đubretu, sa zida ga bodri poznata krilatica.
Fudbalski savez Srbije se uzalud bunio protiv odluke koju je UEFA donela maja 2016. Da primi Kosovo kao punopravnog člana. Odluka je konačna od početka 2017.
Kosmet je ustvari skraćenica (Kosovo i Metohija). U reči „Evrobska“ sakrio se pridev „robska“.
Plod patriotsko-pesničkog nadahnuća na zidu jednog prolaza između glavne i sporedne ulice u Leskovcu.
U ulične prizore gradova spadaju i pozivi na obilazak manastira i srpskih opština na Kosovu, uz blagoslov crkvenih vlasti.
Opomena srpskoj političkoj eliti, ako neko slučajno pomišlja na neku vrstu priznanja kosovske nezavisnosti.
Svojevrsni spomenik koji svojom nakaznošću u gradskom pejzažu podseća na bombe koje je 1999. poslao NATO.
Glumačka legenda Bekim Fehmiu od 2010. kada je sebi oduzeo život nije među Beograđanima, ali njegova knjiga i dalje je hit u izlozima beogradskih knjižara.
Većina grafita na ulicama je ipak tematski izvan „unutrašnjeg dijaloga“. Možda su se najradikalnije parole preselile na društvene mreže.
Autor: Dragoslav Dedović
