Izvor: RTS, 06.Jan.2012, 08:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Više novca za penzije
Za isplatu penzija iz budžeta penzijskog fonda biće potrošene 62 milijarde dinara više nego prošle godine, što je rezultat rasta broja penzionera, dve zakonom predviđene povišice i prelaska Vojnog fonda u zajednički penzijski fond.
Budžet penzijskog fonda u ovoj godini težak je 564 milijarde dinara. Za isplatu penzija, ali i ostalih davanja, iz >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << tog fonda biće potrošene 62 milijarde dinara više nego prošle godine. Povećanje rashoda rezultat je očekivanog rasta broja penzionera, dve zakonom predviđene povišice penzija i prelaska Vojnog fonda u zajednički penzijski fond.
Penzionere najviše zanima kolike će biti njihove povišice u aprilu i oktobru. Državnim budžetom iz koga ove godine prvi put stiže čak polovina novca za potrebe penzijskog fonda, predviđeno je da ukupno povećanje penzija bude pet i po odsto.
"Koliko će to biti niko u ovom trenutku ne zna, jer ne zna kolika će biti inflacija, pa čak i ona, što bi se reklo, konstanta, kao kategorija bruto domaći proizvod iz prošle godine ni on ne ostane u toku godine, nova preračunavanja dovedu da se i on menja", kaže potpredsednik Vlade Jovan Krkobabić.
Za sada je rast BDP-a u prošloj godini procenjen na 1,9 odsto, po zakonu će polovina tog iznosa ući u obračun oktobarske povišice penzija, dok će aprilska zavisiti isključivo od kretanja inflacije.
Od ove godine, iz zajedničke kase primanja dobija i 47.000 vojnih penzionera, kojima će penzije biti isplaćivane kao i do sada s tim što onima koji se tek penzionišu, visina penzije više neće zavisiti samo od poslednje plate, već od dužeg perioda staža.
"Uz razliku što se za civilna lica utvrđuje staž i zarada u periodu od sedamdesetih godina, a za vojna lica od 1996. godine, pa nadalje", kaže Vladimir Stanković iz Republičkog fonda PIO.
Broj penzionera nikada nije bio bliži broju zaposlenih. U sada jedinstvenom državnom fondu je milion 680 hiljada penzionera, dok Republički zavod za statistiku broji milion 754 hiljade zaposlenih. U toj situaciji, svaka ušteda je dragocena.
Jovan Krkobabić kaže da ima penziju 72, 73 hiljade i da se slaže da i te penzije mogu biti za neki procenat niže.
Najveći broj visokih penzija ostvaren je posle 2005. godine, zahvaljujući mogućnosti da pojedini državni službenici penziju dobiju na osnovu proseka plate u poslednjoj godini staža. Ta odredba u zakonu više ne postoji.
Nadležni procenjuju da bi dotacija fondu iz državne kase bila i do 20 odsto niža kada bi se iz njega izmestile socijalne isplate poput naknada, dodataka i plaćanja doprinosa za zdravstveno osiguranje penzionera.
