Izvor: Politika, 21.Avg.2014, 13:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Višak novca mora da se vrati
Ako je penzija po konačnom penzionom rešenju manja nego što je bila po privremenom, svaki više isplaćen dinar mora da se nadoknadi, ali i Fond mora da izmiri novac za slučaj manje obračunatog čeka
Novi zakon o PIO koji stupa na snagu 1. januara naredne godine pokvario je računicu mnogim budućim penzionerima koji su računali da će ranije u penziju kako bi konačno uživali u onome što su godinama kroz doprinose za PIO uplaćivali.
Zakonodavac ne samo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da je, dakle, pooštrio uslove za penzionisanje uvođenjem kazni i za muškarce i za žene, već je pomerio granicu za odlazak žena u penziju, sve u cilju smanjenja opterećenja na budžet. Kako bi čitaocima pojasnili neke od nejasnoća koje donosi novi zakon „Politika” će i danas pokušati da odgovori na neka od pitanje koja su stigla našoj redakciji.
Pitanje – Da li je penzioner, koji je godinama primao penziju po privremenom rešenju, obavezan da po konačnom rešenju vrati Fondu eventualni višak isplaćenog novca i obrnuto?
Odgovor – Korisnici penzija moraju da vrate novac ukoliko su privremenim rešenjem dobijali više nego što je to utvrđeno konačnim. Ako su penzioneri primali manje novca nego što predviđa konačno rešenje, Fond im isplaćuje iznos za ceo period od donošenja privremenog rešenja. Najlakši način za vraćanje preplaćenog novca je da stranka prihvati da na mesečne rate, kojih može biti i do 60, vraća dugovanje, koje se razlikuje od slučaja do slučaja i kreće od 100 do nekoliko hiljada dinara mesečno.
Pitanje – „Politika” je zatražila pojašnjenje da li postoji mogućnost da se zatraži ocena ustavnosti kada je reč o članu novog zakona o PIO koji se tiče trajnog uvođenja penala za odlazak u penziju, pre 65 godina starosti. Da li je diskriminacija to što će biti kažnjeni oni osiguranici koji sada imaju 40 godina radnog staža i 60 godina starosti, a uplaćivali su staž po četiri decenije isto kao oni koji s ovim istim uslovima uveliko koriste punu penziju?
Odgovor – Vojin Biljić, advokat, objašnjava da je usvajanjem Zakona o radu i Zakona o PIO, više nego jasna namera zakonodavca da destimuliše radnike da koriste prava iz radnog odnosa. Diskriminacija je očigledna, jer Srbija različito postupa prema licima u istim situacijama (istom radnom stažu i istom iznosu uplaćenih doprinosa), a po osnovu starosnog doba kao ličnog svojstva, a iza toga ne stoji nikakav interes javnog poretka, makar ne onaj koji je ustavno prihvatljiv.
Novi zakon o penzijama uvodi specifični sistem kažnjavanja za sve one koji iskoriste svoje pravo na prevremenu starosnu penziju. Pri tom se ne zna kad se uopšte stiče pravo na starosnu penziju.
Pitanje – O čemu je ovde reč?
Pravo na starosnu penziju po zakonu stiče se kad osiguranik napuni 65 godina, odnosno kad navrši 45 godina staža. Zakonodavac ne koristi termin „i” ni termin „ili”, pa se ne zna da li se za starosnu penziju zahteva ispunjenje oba ili samo jednog uslova.
Ako se zahtevaju oba uslova, verovatno niko nikad neće ostvariti pravo na punu starosnu penziju, pre svega zbog odredbi Zakona o radu, po kome radni odnos prestaje sa navršenom 65. godinom života. Pretpostavićemo stoga da su zahtevi postavljeni alternativno, odnosno da je dovoljno ispuniti jedna od njih.
Pitanje – Šta je sa pravom na prevremenu starosnu penziju?
Odgovor – Advokat Biljić, kaže, da ovo pravo osiguranik stiče onda kad navrši najmanje 40 godina staža osiguranja i najmanje 60 godina života, ali će u tom slučaju, trajno, imati penziju manju za 0,34 odsto mesečno, a najviše 20 procenata. Primera radi, zaposleni koji 40 godina staža navrši u 62. godini, može u penziju, ali ima manju penziju za 12,3 odsto. Zauvek. Sa druge strane zaposleni koji navrši 30 godina staža i ode u penziju sa 65 godina primaće punu penziju.
Ne ulazeći u očiglednu nepravičnost ovakvog rešenja, te u činjenicu da se lica koja uplate daleko veći iznos doprinosa stavljaju u goru poziciju od onih koji to ne učine, treba ipak odgovoriti na pitanje da li je ovo ustavo-pravno prihvatljivo, odnosno da li ovo rešenje narušava jednakost građana i vodi ka diskriminaciji.
Pitanje – Da li ovakvo rešenje kažnjava zaposlene zbog korišćenja zakonskih prava?
Odgovor – Da, kaže Biljić. Jer ako ga iskoriste pristaće na trajno manju penziju. Upravo činjenica da je umanjenje penzije trajno, a ne do navršene 65. godine života, oslikava odnos države prema svojim građanima.
Pitanje – Šta bi tek bilo da država ovakav finansijsko odgovoran odnos ima prema svojim službenicima?
Odgovor – Po Zakonu o državnim službenicima, za svaku štetu koju je službenik načinio namerno ili grubom nepažnjom, država bi od istog trebalo da se refundira. Ova zakonska odredba gotovo se nikad ne primenjuje u praksi. To valjda znači da državni službenici štetu državi gotovo nikad i ne nanesu? Za razliku od beskrupuloznih korisnika prava iz Zakona o PIO koji bi da odu u prevremenu penziju sa 40 godina staža, objašnjava advokat Biljić.
Priredila
Jasna Petrović-Stojanović
objavljeno: 21.08.2014.
Pogledaj vesti o: Penzija
