Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 07.Apr.2015, 13:41   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Veće plate i penzije moguće tek od 2017.

Povećanje primanja zaposlenih u javnom sektoru i penzionera nije realno do 2017. godine, bez obzira na to što su prvi rezultati fiskalne konsolidacije dobri, izjavio je danas urednik časopisa Makroekonomske analize i trendovi (MAT), Stojan Stamenković.

On je na predstavljanju novog broja MAT-a naglasio da je izmenama zakona o budzetskom sistemu i aranžmanom sa MMF-om precizirano da će se penzije i plate povećati tek kada njihova izdvajanja iz bruto domaćeg proizvoda >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << (BDP-a) padnu na 11 i 7,0 odsto, sa sadašnjih 13 i 10 odsto, respektivno.

"Samo izuzetno optimistične i nerealne pretpostavke o dinamici BDP-a dovode do očekivanja da će povećanje biti moguće pre isteka aranžmana sa MMF-om", rekao je Stamenković.

Još jedno formalno ograničenje za rast plata i penzija je to što je prilikom sklapanja aranžmana sa MMF-om dogovoreno da će se bolji budžetski rezultati koristiti za vraćanje dugova države i za više javnih investicija umesto za povećanje primanja. dodao je.

Kako je ukazao, budžetski deficit je u prvom kvartalu manji nego što se očekivalo za pet do deset milijardi dinara, a ne za dvadesetak milijardi.

Deficit nije toliko manji, kaže on, zato što je i prilikom rebalansa minus u kasi nerealno planiran.

Takođe, podsetio je da su se u prva tri meseca "neočekivano i nerealno u budžet slile dividende državnih preduzeća", ukupne vrednosti oko osam milijardi dinara, kao i vanredni prihodi od licence za 4G tehnologiju od 2,5 milijarde dinara.

"Ovi prihodi od dividendi, koji iznose oko 11 milijardi dinara, su privremeni i na njih ne može da se računa u nastavku godine", rekao je Stamenković.

Treća stvar koja je, prema njegovim rečima, uticala na bolji budžetski rezultat je i to što su u prvom kvartalu smanjene javne investicije, pa se po tom osnovu uštedelo oko pet milijardi dinara.

Stamneković je mišljenja da bi, u cilju smanjivanja javnog duga do 2017, trebalo nastaviti fiskalnu konsolidaciju, odnosno štednju, i nakon 2017.

Preporučuje se, kako je rekao, i otkup dela skupljih kredita iz povoljnijih zajmova.

Odložiti uvođenje akciza na struju

Ekonomista Stojan Stamenković ocenio je danas da bi uvođenje akciza na struju u Srbiji trebalo odložiti za narednu godinu, jer bi povećanje cene struje od 15 odsto moglo da napravi štetu celokupnoj privrednoj aktivnosti u Srbiji.

"Predložili smo pre dva meseca da bi cena struje od 15 odsto mogla da napravi veliku štetu u ovoj situaciji kada pada potrošnje na tržištu, a ako je deficit budžeta povoljniji od planiranog, onda bi bilo dobro da država sistemski uvede akcizu na cenu struje, ali da akciza u ovoj godini bude nula", rekao je Stamenković na predstavljanju novog broja časopisa "Makroekonomske analize i trendovi" (MAT).

To bi, prema njegovim rečima, ostavljalo prostor da cena struje bude upola manja od planirane.

Govoreći o nadležnostima institucija koje odlučuju o povećanju cene struje, Stamenković je naveo da "svaka akciza, pa i akciza na struju, nije delatnost nikakve agencije, već ingerencija države".

Odluku o promeni regulisane cene struje donosi Agencija za energetiku Srbije (AERS) na zahtev Elektroprivrede Srbije (EPS), a prema zakonu, nova cena primenjuje se 30 dana od objavljivanja u "Službenom glasniku".

Do sada AERS nije dobila predlog od EPS-a o promeni cene struje. Iz EPS-a, za sada nema najava kada bi takav zahtev mogao da bude upućen, tako da je neizvesno da li bi struja mogla da poskupi i od 1. maja.

Vlada Srbije se obavezala sporazumom s Međunarodnim monetarnim fondom

(MMF) da od 1. aprila poveća cenu struje za ukupno 15 odsto, uključujući i iznos akcize koja će biti uvedena.

Predstavnici MMF trebalo bi da u maju da dođu u Srbiju i obave prvu reviziju ispunjenosti uslova po kojima je odobren aranžman od 1,2 milijarde evra.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...