Izvor: RTS, 18.Jan.2020, 10:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uticaj Mihajla Bulgakova na platu od 900 evra
Aktuelni ministar finansija odgovor na pitanje kako tokom nastupajuće petoletke duplirati standard, ne treba da traži u ekonomskim udžbenicima. Dovoljno je da konsultuje „Majstora i Margaritu“
"Možemo mi svima da damo sve što požele. Kao u 'Majstoru i Margariti' Mihajla Bulgakova. Samo što će se te želje pretvoriti u nešto drugo. Takve iluzije ne treba podgrevati. Suštinski, nema ničeg lošeg >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << u tome da se ljudima povećaju plate i penzije. Nesumnjivo je da ko to radi ima dobre namere. Ali to bi bilo isto kao da na zgradu sa lošim temeljima nadogradite nekoliko spratova. I onda vam se cela konstrukcija sruši. Neka rešenja gora su od problema".
Ovim rečima je u proleće 2018. godine odlazeći ministar finansija Dušan Vujović objašnjavao zašto povećanje plata i penzija iznad privrednog rasta statika našeg ekonomskog sistema ne može da izdrži.
Svom nasledniku Siniši Malom gotovo da je javno ispisao posvetu na čuvenom romanu Mihajla Bulgakova.
Zato aktuelni ministar finansija odgovor na pitanje kako tokom nastupajuće petoletke duplirati standard, ne treba da traži uekonomskim udžbenicima. Dovoljno je da konsultuje Bulgakova.
Nije tačno da u ekonomiji nema magičnih rešenja. Samo štomagija uvek kratko traje, a prateći efekti, kao i u svakoj iluziji, skupo koštaju.
Autori biltena Makroekonomske analize i trendovi (MAT) izračunali su pod kojim uslovima prosečna zarada u Srbiji može 2025. godineda dostigne 900 evra i da poraste za magičnih 80 odsto. Pozvali su se na Rumuniju, u kojoj su plate od 2013. do 2019. godine porasle sa 357,3 na 641,4 evra.
Kratkotrajna iluzija
Nisu, ipak, morali da idu dalje od Srbije. U ne tako davnoj ekonomskoj istoriji i mi smo imali petoletke tokom kojih su se zaradeudvostručile.
Tako je na primer 2003. godine prosečna plata iznosila 176 evra da bi 2008. godine dostigla 402 evra.
U tom periodu privreda je rasla po stopama većim od pet odsto godišnje. Duplirali smo standard za samo nekoliko godina.
Ali baš, kao u "Majstoru i Margariti", velika iluzija nije dugo trajala.
Uprkos značajnom prilivu kapitala od privatizacionih prihoda, uvoz je rastao brže od izvoza, a deficit u spoljnoj trgovini dotigao je čak 24 odsto.
Nezaposlenost je bila oko 14 odsto, a inflacija je bila dvocifrena ( 11,7 odsto). Budžet je bio u deficitu (2,5 odsto).
Rast se nije zasnivao na izvozu i proizvodnji, već na uvozu i potrošnji.Tako je Srbija, praktično na kolenima, dočekala svetsku ekonomsku krizu.
Umesto da gase nadolazeći požar, kreatori ekonomske politike su tada kuću sa lošim temeljima, na koju su već nadogradili nekoliko spratova,polili benzinom. I to jednim naizgled magičnim rešenjem.
Kredit za penzije
Te 2008. godine penzije su povećane za više od 30 odsto. Bio je to dodatni rashod od nekoliko stotina miliona evra godišnje, a novac za povećanje obezbeđen je iz kredita.
I ova iluzija je kratko trajala jer jeizraženo u evrima 2014. godine prosečna penzija bila manja nego 2008. godine.
Tako su se, kao kod Bulgakova, želje pretvorile u svoju suprotnost.
Penzioneri znaju kako se to završilo. U leto 2014. godine državu su od bankrota delilo nepuna tri meseca, pa su penzije smanjene.
Za Srbiju je 2009. godina bila kritična, a za Rumuniju - nulta tačka.
Ova susedna zemlja tada je primenila oštre mere smanjenja plata i penzija. Srbija je to učinila pet godina kasnije - 2014. godine. Slučajno ili ne, Rumunija je baš tada počela fiskalno da se opušta.
I sada pre nego što kreatori aktulene ekonomske politike krenu rumunskim putem, možda bi trebalo pažljivo da pročitaju i poslednje izveštaje Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) o ovoj susednoj ekonomiji.
Rumunske greške
U njima se ne spore visoke stope privrednog rasta, ali se upozorava da je nezaposlenost dostigla rekordne nivoe, a da se deficiti u budžetu i platnom bilansu Rumunije povećavaju.
"Makroekonske neravnoteže postaju sve očiglednije, podrivaju sposobnost Rumunije da izdrži nepovoljne šokove, a kada je o sustizanju evropskog standarda reč, postoji i rizik da bi rumunske zarade mogle da uspore", navodi se u izvešataju MMF-a o stanju rumunske ekonomije.
Rumunija, koja je fiskalnu konsolidaciju prošla još na početku krize 2009. godine, sada je suočena sa novim zahtevom MMF-a za uravnoteženjem javnih finansija kako bi se suzbili "blizanci deficiti".
Na kraju, da bi Srbija do 2025. godine dostigla prosečne zarade od 900 evra plate bi trebalo da rastu od 10 do 12 odsto godišnje.
Odgovor na pitanje kako da to dostigne Siniša Mali neće naći listajući Fiskalnu strategiju, dokument koji je potpisao.
U njemu planira godišnji privredni rast od četiri odsto. I neće biti dovoljno dana to doda inflaciju od dva, tri odsto.
Za razliku na računu moraće da konsultuje drugog autora - Mihajla Bulgakova.
.jpg)
