Izvor: VOA, 14.Apr.2023, 22:27
Ustavni sud podržao Makronovu penzionu reformu, novi protesti širom Francuske
Francuski ustavni sud odobrio je plan predsednika Emanuela Makrona da se starosna granica za penziju podigne na 64 godine, ali su sindikati obećali da će nastaviti da se protive kontroverznoj reformi, a novi protesti izbili su širom zemlje. Presuda omogućava Makronu da, možda već ovog vikenda, potpiše zakon kojim se uvode nepopularne promene koje su dovele do višemesečnih protesta i štrajkova u zemlji. Sindikati su pozvali na nove masovne proteste na 1. maj, praznik rada, a u nekoliko gradova je izbilo nasilje nakon što je saopštena odluka Ustavnog suda. Devetočlani Ustavni sud glasao je za ključne odredbe zakona, uključujući podizanje granice za penziju sa 62 na 64 godine. Šest manjih predloga je odbačeno, uključujući obavezu za veće kompanije da objave koliko ljudi starijih od 55 godina zapošljavaju, kao i predlog sklapanja posebnih ugovora za starije radnike. Odluka je pobeda za Makrona ali analitičari kažu da je imala skupu ličnu cenu za 45-godišnjeg predsednika, i izazvala velike društvene potrese. Stotine ljudi su povređene u protestima koji su povremeno prerastali u nasilje. Makronov rejting popularnosti je blizu najnižeg nivoa do sada, a mnogi birači su besni zbog njegove odluke da progura penzioni zakon kroz parlament bez glasanja. "Ostati na kursu - to je moj moto", izjavio je Makron u petak, nakon što je obišao katedralu Notr Dam, četiri godine posle velikog požara. Hiljade demonstranata okupile su se ispred gradske skupštine Pariza i skandirale protiv sudske odluke. Neki su, zatim, marširali ka gradskom centru. Na ulicama su zapaljeni bicikli, skuteri i kante za otpatke kada je specijalna policija počela da potiskuje demonstrante, koristeći pendreke. Protesti su izbili u drugim gradovima, uključujući Marsej i Tuluz. U Lionu, grupice koje su marširale kroz centar grada su rasterane kada je policija upotrebila suzavac, javio je reporter AFP-a. Policija je podigla barikade na ulicama oko Ustavnog suda, blizu muzeja Luvr. Francuska premijerka Elizabet Born rekla je da je ustavni sud zaključio da je "predložena reforma, u svojoj suštini kao i u procedurama, u skladu sa zakonom." "Večeras nema pobednika ni gubitnika" - napisala je na Tviteru. Ostaje da se vidi da li će se višemesečna borba radničkih sindikata u pokušaju da se blokiraju predložene promene - nastaviti. "Borba se nastavlja i mora da dobije na jačini", napisao je na Tviteru lider stranke krajnje levice Nepokorena Francuska (LFI), Žan-Lik Melenšon. Sindikati su objavili zajedničko saopštenje pozivajući Makrona da ne potpiše zakon, i navodeći da pitanje još nije "završeno". Generalna sekretarka sindikata CGT Sofi Bin pozvala je na istorijski talas građana na ulicama 1. maja, kako bi izrazili protivljenje reformama. Lider Komunističke partije Fabijen Rusel rekao je da bi potpisivanje zakona bilo "više nego dolivanje ulja na vatru - već kante pune benzina." Prošlog meseca, ulice Pariza bile su prekrivene 10.000 tona nepokupljenih otpadaka zbog štrajka gradskih đubretara. Od januara štrajkuju radnici železnice, škole i naftne rafinerije. "Neophodne" promene? Oko 380.000 ljudi izašlo je na ulice širom zemlje u četvrtak, prema podacima ministarstva unutrašnjih poslov, što je samo delić od skoro 1,3 miliona koliko je demonstriralo na vrhuncu protesta u martu. Ustavni sud u petak je takoše odbacio zahtev opozicionih poslanika da se organizuje referendum o alternativnom penzionom zakonu, prema kojem bi granica za penziju ostala 62 godine. Francuska zaostaje za većinom evropskih suseda, od kojih su mnoge zemlje podigle granicu za odlazak u penziju na 65 godina ili više. Prosečan životni vek u Francuskoj je 82 godine. Poslanik vladajuće partije Erik Vert izjavio je u petak da se nada da će zemlja spoznati potrebu za promenama, ali je priznao: "Nismo ubedili ljude." Prema anketama, dve trećine Francuza se protivi podizanju starosne granice za još dve godine. Makron tvrdi da je promena "neophodna" da bi se izbegao godišnji deficit u penzionom fondu, za koji se prognozira da će dostići 13,5 milijardi evra do 2030. godine, prema vladinim podacima.
.jpg)
