Izvor: Politika, Tanjug, 22.Jul.2009, 22:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Usred krize i krizni porez
Hrvatska vlada pokušava da dobije podršku za odlučan korak kojim bi se zapušila velika rupa u budžetu, ali su za sada svi protiv
Od našeg stalnog dopisnika
Zagreb – Hrvatska vlada na velikoj je muci kako da popuni poveliku rupu od preko dve milijarde evra u državnom budžetu, jer nijedan njen predlog u tom smislu nije dobio potrebnu podršku. Čak se i predsednik RH Stjepan Mesić javno usprotivio najnovijem predlogu o uvođenju „kriznog poreza” >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na plate i penzije ocenjujući ga kao „rešenje preko kolena”.
Protiv dosadašnjih vladinih predloga listom su se digli i sindikati i poslodavci, a ni koalicioni partneri baš ne daju javnu podršku, iako premijerka Jadranka Kosor tvrdi da je od njih ima. Stranka penzionera, štaviše, najavila je i napuštanje vladajuće koalicije ako se dirne u penzije, kako to vlada ozbiljno namerava, jer naprosto nema gde da zahvati gotov novac.
Simptomatično je i da se konkretni vladini predlozi menjaju skoro svakodnevno, pa je tako u svega tri dana ponuđeno tri modela zahvatanja iz plata i penzija. Najnoviji predlog u pregovorima vlade sa sindikatima i ostalima, koji je juče objavila premijerka Kosor, glasi: uveo bi se porez od pet odsto na plate zaposlenih u državnom i javnom sektoru i penzije više od 3.000 kuna (410 evra), ali se tad ne bi isplaćivao regres i „božićnica”, a po drugoj varijanti šest odsto uz ostanak regresa i te naknade na Božić.
Međutim, procurila je vest iz sindikata da vlada sada predlaže „krizni porez” od tri odsto na plate i penzije, koji bi se primenjivao do kraja iduće godine, ali i povećanje PDV-a sa dosadašnja 22 na 23 odsto.
„Mislim da Hrvatskoj ne treba krizni porez, već izlaz iz krize”, kaže na sve to predsednik Stjepan Mesić i dodaje kako „predlog ekonomista da se napravi devalvacija pa deprecijacija kune treba ozbiljno razmotriti”. Vlada i guverner HNB do sada su odbijali i pomisao na tako nešto, pa će najverovatnije ustrajati na tome i ubuduće.
Naučno društvo ekonomista takođe je protiv „kriznog poreza”, a njegov član Saša Drezgić o tome kaže: „Umesto kriznog poreza, puno efikasnije bi bilo uvođenje poreza na ekstraprofit, pre svega bankama, i poreza na kapitalnu dobit i luksuz.”
R. Arsenić
[objavljeno: 23/07/2009]
