Izvor: N1 televizija, 17.Okt.2017, 22:13   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Turajlić: Zakon besmislen, donet samo zbog Zukorlića

Profesorka Univerziteta u penziji Srbijanka Turajlić i istraživač instituta za fiziku u Beogradu Milovan Šuvakov ocenili su u Pressingu TV N1 da je novi Zakon o visokom obrazovanju besmislen i da je donet zarad ličnih želja i interesa.

Izvor: N1info

Novi zakon, prema rečima Srbijanke Turajlić, nije napravio nikakav pomak i jedino što će doneti je akreditacija univerzteta Muamera Zukorlića.

>> Pročitaj celu vest na sajtu N1 televizija << />Zakon predviđa rasturanje postojeće Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta obrazovanja i formiranje potpuno nove komisije čiji upravni odbor će imenovati Vlada, objašnjava profesorka Turajlić.

Ostale novine u zakonu, poput Saveta poslodavaca i uključivanja Privredne komore u visoko obrazovanje, mogle su se sprovesti izmena i dopunama postojećeg zakona, smatra gošća N1.

Turajlić kaže da je od Mladena Šarčevića očekivala da je prihvatio da rukovodi resorom prosvete sa nekom idejom, ali da se pokazalo da on nije imao nikakvu ideju, već da mu se samo dopalo da bude ministar.

Međutim, ističe da je veći problem od ministra akademska zajednica koja je, kako podseća, dve i po godine sedela u komisijama i radila na novom zakonu koji je na kraju pao u vodu, i niko se nije pobunio zbog toga.

“Nemam problema sa Šarčevićem, on je poslušni vojnik u autokratskom sistemu Aleksandra Vučića (...) Ali zašto mi pristajemo da budemo ponižavanni, ne umem da objasnim”, rekla je Turajlić.

Premijerka i dekan pokušavaju da rasture ETF

Usvajanje ovakvog zakona i na ovakav način, Srbijanka Turajlić vidi kao pokaznu vežbu koja će dovesti do toga da jednog momenta deluje kao da Vlada može da uradi bilo šta.

“Danas sam saznala da premijerka (Ana Brnabić), aktuelni dekan ETF-a (Zoran Jovanović) i još neki pokušavaju da rasture ETF, najbolju visokoškolsku ustanovu u zemlji”, kaže Turajlić.

Ideja je, kako tvrdi, da se zbog digitalizacije računarci izdvoje sa ETF-a i da se napravi javno-privatno parnterstvo sa jednom firmom koju nije želela da imenuje, čime bi se, kako kaže, dobio lep izvor prihoda za one koji u tome učestvuju.

“Po Članu 57 Zakona o visokom obrazovanju, Vlada može da menja status ustanove čiji je osnivač. Sve je pripremljeno za to”, objašnjava Turajlić i upozorava da će ETF u tom slučaju ostati bez odeljenja u koje je decenijama ulagao.

Kada je, kako kaže, tačnost tih informacija proveravala kod koleginice na ETF-u, rekla joj je da je nalog na to “stigao odozgo”.

“Kao da je stiglo s neba. Nije s neba, nego iz ljudskih glava. Iz ljudskih glava protiv kojih se treba boriti”, poručula je profesorka.

“Zakon o ličnim interesima u visokom obrazovanju”

Nekadašnji pomoćnik ministra prosvete Milovan Šuvakov ocenjuje da je novi Zakon o visokom obrazovanju kolekcija ličnih želja i interesa, i da se pre može nazvati “zakon o ličnim interesima u visokom obrazovanju”.

Šuvakov je objasnio da se to pre svega odnosi na line interese predstavnika vlasti koji žele veću kontrolu.

Pored Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta obrazovanja, vlada će odsad imati i veću ulogu u Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje čije članove više neće birati Skupština na predlog akademske zajednice, već će ih imenovati vlada.

On podseća da mesečna naknada za člana Saveta iznosi jednu i po prosečnu platu i strahuje da je Zakonom napravljena šema za “uhlebljenje” stranačkog kadra.

Međutim, lošiji od samog Zakona je, kako kaže, način na koji je donesen. “Maltene u tišini, nije se raspravljalo o amandmanima, Nacionalni savet nije ni video finalnu verziju Zakona, a sa prethdnom verzijom se nije ni složio”, podseća Šuvakov.

Drugi problem je što se Zakon, kako kaže, ne bavi modelom finansiranja visokog obrazovanja. Finansiranje trenutno funkcioniše po uredbi iz 2003. koja je prekopirana uredba iz 1993. godine.

“Kada tako finansirate ne možete očekivati da će se visoko obrazovanje razvijati ili menajti da odgvori izazovima tržišta rada”, ocenjuje Šuvakov.

Kaže i da ga ćutanje akademske zajednice ne iznenađuje, budući da ćete u Srbiji do zvanja redovnog profesora stići ako ćutite, te da se ništa drugo nije moglo ni očekivati pri donošenju novog Zakona.

Treba li Zakon da se bavi plagijatima

Profesorka Turajlić zamera i što se Zakon o visokom obrazovanju na sistemski način ne bavi problemom plagijata, ali dodaje da se to od ove vlasti i nije moglo očekivati, budući da postoji opravdana sumnja da su doktorati ministra policije, guvernerke NBS i gradonačelnika Beograda, plagijati.

“Ti plagijati su sramota za celu akademsku zajednicu (...) Imate Dušana Teodorovića, Jovu Bakića i Danu Popović – spali ste na troje ljudi i svi drugi ćute”, konstatovala je gošća Pressinga.

Šuvakov, s druge strane, smatra da Zakon ne bi trebalo da rešava problem plagijata, već da je na univerzitetu koji je diplomu izdao da je poništi ukoliko se dokaže da se do nje došlo radom koji je plagijat. Ukoliko to univerzitet ne učini, onda bi Komisija za akreditaciju trebalo da poništi akreditaciju tog univerziteta, smatra Šuvakov.

Kaže da ne može da govori o privatnim fakultetima, ali da je uveren da će slučaj sumnjivog doktorata na Beogradskom univerzitetu (doktorat Siniše Malog) uskoro biti završen sa “ishodom koji je očigledan”.

Profesorka Turajlić, međutim, smatra da “nema nezavisnih mehanizama u samoupravnom sistemu” i da država treba da vodi računa o kvalitetu obrazovnih ustanova čiji je osnivač.

I ona veruje da bi slučaj doktorata Siniše Malog mogao da dobije epilog, ali tek kada on više ne bude na vlasti.

“Ako Srbija uđe u EU, univerziteti će propasti”

Profesorka Turajlić je rekla i da akademska zajednica treba glasnije da se pobuni.

“Izađite na ulice dok se ne završi kragujevački proces, dok se ne reše lažne diplome, dok se ne vrati dostojanstvo. Ako se to ne uradi, ja vam tvrdim, biće kao što se dešava u Hrvatskoj gde na Zagrebačkom sveučilištu nema nijednog profesora čije dete studira u Hrvatskoj”, upozorila je Turajlić.

Time su hrvatski profesori, kako kaže, pokazali šta misle o sistemu obrazovanja u svojoj zemlji.

Ako Srbija jednog dana uđe u EU i ako obrazovanje bude besplatno, univerziteti u Srbiji će propasti, ocenjuje gošća Pressinga.

Otvara se mogućnost da vrtići drastično poskupe

 Pored Zakona o visokom obrazovanju, Skupština je nedavno usvojila i Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.

Šuvakov kaže i da po to zakonsko rešenje predviđa centralizaciju uticija izvršne vlasti. Tako će, kako kaže, vlada birati i Nacionalni prosvetni savet iz kojeg se izbacuju članovi akademske zajednice kako bi se stvorio prostor za rasne interesne grupe, poput sindikata i privrednih komora.

Najdrastičniji primer centralizacije, prema njegovim rečima, je to što će direktore više od 2.500 škola u Srbiji imenovati ministar prosvete, što znači da će jedan čovek imati zadatak da postavlja dva i po direktora dnevno.

Šuvakov je izdvojio i jedan član Zakona koji je, kako kaže, prošao neopaženo, a odnosi se na predškolske ustanove. Dosad je, kako podseća, lokalna samouprava pokrivala 80 odsto troškova vrtića dok su preostalih 20 odsto pokrivali roditelji. Novim Zakonom je dodato jedno “do”, pa tako stoji da lokalna samouprava pokriva troškove vrtića do 80 odsto, što otvara mogućnost da to bude i nula, upozorava Šuvakov i strahuje da bi vrtići u narednom periodu mogli zbog toga drastično da poskupe.

U narednih mesec dana bi, prema najavama iz Vlade, u Skupštini mogao da se nađe predlog još jednog prosvetnog zakona – dugo najavljivanog zakona o dualnom obrazovanju.

"Dualno obrazovanje je katastrofa"

Profesorka Turajlić kaže da je taj zakon gotov i da je nedavno bila na jednoj javnoj raspravi na kojoj su prisutni izneli ozbiljne primedbe, a od nadležnih nisu dobili nijedan odgovor.

Dualnim obrazovanjem se uvodi neravnorpavnost, jer ono ne omogućava promenu toka obrazovnaja, upozorava Turajlić i podseća da je takav model primenjen samo u zemljama sa visokom stopom gastarbajtera, poput Nemačke, Austrije i Švajcarske.

“Imate nebulozne odrednice (u nacrtu zakona). Npr. ako škola raskine ugovor sa poslodavcem, učenik je obavezan da promeni školu i da ide u onu koju poslodavac odabere”, navodi ona i dodaje da su mladi ljudi tim zakonom potpuno nezaštićeni, te da je taj akt “katastrofa”.

Šuvakov kaže da se dualno obrazovanje graniči sa zloupotrebom maloletne radne snage i da zato tom zakonu, ako se već donosi, treba oprezno pristupiti.

U Švajcarskoj i Nemačkoj su učenici zaštićeni zbog lične odgovornosti kompanija, kaže Šuvakov i dodaje da se uprkos tome, čak ni u tim zemljama dualno obrazovanje dugoročno nije pokazalo kao dobro rešenje.

“Dugoročno kada gledate te ljude, ne možete očekivati da će zanimanja tog tipa ostati za 15 godina”, upozorava on.

Dodaje i da u Srbiji nema ni razvijene privrede, ni razvijene korporativne odgovornosti.

Strahuje da u okolnostima gde se zakoni, kako kaže, donose preko noći, ni kada je reč o dualnom obrazovanju, ne možemo očekivati dobra rešenja.

Nastavak na N1 televizija...