Izvor: B92, 05.Avg.2010, 02:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Toplane traže više cene grejanja
Beograd -- Ekonomska cena daljinskog grejanja u Srbiji trebalo bi da bude oko 80 dinara po kvadratu, kaže Milovan Lečić, predsednik Udruženja toplana Srbije.
On dodaje da su, iako je samo mazut tokom ove grejne sezone poskupeo za oko 35 odsto, toplane u međuvremenu korigovale svoju cenu samo za oko osam procenata,
Lečić priznaje da je ova cena za većinu građana koji su priključeni na toplane neprihvatljiva pogotovo u času kada su plate i penzije >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << zamrznute.
Međutim, jedino realna cena grejanja, odnosno ona koja prati rast kursa i cene energenata, kaže on, može da obezbedi redovne remonte toplana, nabavku novih količina goriva, a samim tim i kvalitetno grejanje tokom zime.
Upravo je to razlog zbog čega Udruženje toplana apeluje da se što pre usvoji novi tarifni sistem za obračun daljinskog grejanja koji bi predvideo da potrošači plaćaju samo onoliko koliko su toplotne energije i potrošili.
U Srbiji je oko 30 odsto domaćinstava priključeno na toplane, dok se 70 odsto njih greje na ugalj, drva, struju i svi oni moraju da plate ogrev onoliko koliko im je potrebno da bi zagrejali stanove. Dakle, isto se traži i kada su toplane u pitanju – realna cena energenata.
Upitan šta je s idejom uvođenja kalorimetara u stanove kojim bi se merila individualna potrošnja, Lečić kaže, da je to krajnji cilj, jer bi tada svaki račun odgovarao stvarnom utrošku toplote, ali pre svega lokalne samouprave koje utvrđuju cenu grejanja moraju da usvoje tarifni sistem koji je Udruženje toplana predlagalo još pre četiri godine.
Problem s individualnim meračima toplote je, pre svega, u vlasničkoj strukturi stambenih zgrade koje onemogućavaju instalisanje uređaja za merenje individualne potrošnje, kao i nedovoljna obaveštenost onih koji se ovako greju koliko bi na taj način uštedeli i jeftinije platili grejanje.
Lečić ističe da je čak i s ovakim disparitetima cene grejanja i energenata dug toplana za ovu godinu prema NIS-u koji ih je snabdevao mazutom između 70 i 80 miliona dinara. Ukupan dug prema ovoj kompaniji je 500 miliona dinara, ali to su stari dugovi koje je država ranijih godina preuzela na sebe, ali to nije urađeno, zbog čega su pojedine toplane imale problem s NIS-om oko dodatne isporuke mazuta.
Reč je o Petoletki u Trsteniku koja duguje 170 miliona, Energetici u Kragujevcu s 240 i FAP Stanarima – Priboj s 48 miliona dinara, kaže Lečić.
Upitan, šta očekuje otvaranjem tržišta od nove godine kada je snabdevanje mazuta u pitanju, budući da je do sada ovaj energent samo mogao da se preuzima od NIS-a, Lečić priznaje da je to mač s dve oštrice, ali da s NIS-om nisu uspeli u potpunosti da postignu kompromis kao što je to bio slučaj sa Srbijagasom kome toplane duguju oko devet milijardi dinara za utrošeni gas, ali koji ima razumevanja.
Lečić kaže da od premijera, kome je Udruženje uputilo pismo sa sedam zahteva za prevazilaženje teške finansijske situacije, a koje je potpisalo svih 57 toplana, upozoravajući da su ostala samo dva meseca da se nabave energenti i počne grejna sezona, nema nikakvog odgovora.
Toplane su od vlade zatražile da se cena grejanja od naredne sezone ne ograničava, već da se usklađuje sa cenom energenata, da se omogući kompenzacija između budžetskih ustanova NIS-a i Srbijagasa, merenje grejanja po utrošku, a ne kvadratnom metru grejne površine i lokalne propise za racionalnu potrošnju energije.
Toplane traže da se novac od donacija i kredita ulaže u obnovu sistema, a da daljinski sistemi grejanja pređu u nadležnost Ministarstva energetike.
