Izvor: Politika, 16.Jul.2008, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Tomu u Rusiju, Voju u penziju…

Nemam ja kud! Moram da podržavam sve proevropsko, ma koliko mi se to u nizu slučajeva gadilo. Ali, s druge strane, neću da pristanem da još i ćutim

Novi Sad – Na odluku koju, pre 18 godina kada je formirana stranka koju vodi, nije mogao „ni da izmašta” da će, iz bilo kog razloga, podržavati vladu u kojoj sedi SPS, navela ga je, kaže, istorijska pouka da je konflikt između komunista i socijaldemokrata doveo Hitlera na vlast. Lider Lige socijaldemokrata >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Vojvodine Nenad Čanak, u intervjuu za „Politiku”, ipak, i dalje odbacuje mogućnost bilo kakvog pomirenja sa socijalistima, uprkos tome što su sada na „istoj strani”.

– Kažu da je za svađu potrebno dvoje, ali za Aušvic je potreban jedan plus zla namera. Ta cela ideja pomirenja je moguća samo kada se zločinci i ljudi odgovorni za ono što se događalo u protekle dve decenije izvedu pred lice pravde, kada se izvrši što je objektivnije moguća lustracija, kada i pravosuđe uradi svoj deo posla i time povrati veru u državne institucije. Tek tada možemo da razgovaramo o normalizaciji političke scene.

Da li verujete u dobre namere Ivice Dačića kao ministra policije, koji ovih dana poziva haške optuženike da se dobrovoljno predaju državnim organima?

Haški tribunal je dosta važno, ali ne i jedino pitanje, a prebacivanje odgovornosti van granica Srbije je stari trik kojim su se služile razne političke garniture. Puno je bilo dilema oko Ivice Dačića i njegovog mesta ministra policije, ali važnije je ko će kontrolisati tu policiju. Cela tajna u Miloševićevom načinu vođenja Srbije bila je upravo u odsustvu javne kontrole. Kada budemo imali objektivnu kontrolu kojoj će se verovati, onda mogu da poverujem da će policija raditi svoj posao.

Da li ste takva obećanja dobili od koalicionog partnera, mislim na DS?

Nemamo mi nikakva obećanja, jer nismo ni razgovarali o tome. Razgovarali smo o putu kojim Srbija treba da krene u budućnosti, o proevropskoj vladi za razliku od antievropske, o setovima zakona koji će biti harmonizovani sa zakonima EU. ... To što me pitate spada u način realizacije ovoga što sam nabrojao, a tu u predsednika Tadića imam poverenja.

Vi ste lično tražili da se zabrane SPS i SRS, a pre 5. oktobra pretili ste da ćete „Miloševića obesiti o kandelabr na Terazijama”. Sada kažete da „možete da zažmurite, ali ne i da zaboravite” na vreme pod Miloševićem. A, zašto ne možete da ćutite o tome?

Da budemo precizni, tražio sam i da se zabrane i JUL i Stranka srpskog jedinstva. Nisam ušao u politiku da bih ćutao, kao ni da bih bio sa onima koji su uništavali jednu, pa drugu, pa treću državu, već da bih se borio protiv njih.

Ali sad ste sa njima ...

Moramo da pokušamo da od razbijene i uništene države kao što je Srbija danas učinimo što je moguće bolju startnu poziciju za njen oporavak. Da bi se to izvelo, moraju se napraviti ogromni kompromisi. Jedan od najvećih je ovaj na koji smo mi pristali.

Dakle, odustajete od lustracije?

Apsolutno ne! Ne slažem se sa onima koji kažu da je kasno. Ako i danas Vizentalov centar juri naciste po celom svetu, ne mislim da zločini koji su napravljeni u Miloševićevo vreme zastarevaju. Politička odgovornost se ne može izbeći za ono što je učinjeno. Srbija sada mora da se suoči sa činjenicom da se, u kolektivnom mentalnom smislu, ponašala kao lisica koja se uhvati u gvožđe, odgrize sebi nogu i pobegne. Srbija je sebi odgrizla tri noge i ostala u gvožđu. I sada je sa ovom vladom odgrizla i četvrtu, oslobodila se gvožđa, ali nema više nogu da bilo kuda krene.

I šta Vi predlažete?

Želim da Srbija postane normalna, stabilna, solidna, pristojna država, a integracije u EU najbolji su put za to. Srbija je krenula ka tome, ćopavo i nespretno, ali mora da prestane da prošlost pokriva betonskim pločama misleći da ona neće iznići ispod toga u još gorem i strašnijem obliku. Nemam ja kud! Moram da podržavam sve proevropsko ma koliko mi se to u nizu slučajeva gadilo, ali s druge strane neću da pristanem da još i ćutim.

Da li ćete prestati da ih napadate ako budete sedeli sa njima u pokrajinskoj vladi?

SPS u Vojvodini ima još strašniju konotaciju. Prošlo je 20 godina od „jogurt revolucije”, a socijalisti su ovde imali najjaču i najsuroviju janičarsku bazu glavoseča i raznih, kako ih mi u Vojvodini zovemo, kožnokaputaša i čizmaša. Ali, uvođenje SPS u gradsku vlast u Novom Sadu i u pokrajinsku vlast je jedan vid cene koju DS mora da plati za podršku republičkoj vladi i Beogradu. Ponovo Vojvodina plaća cenu mira u kući.

Ipak, ako Vam politički moral to ne dozvoljava, ne morate da učestvujete u izvršnoj vlasti u pokrajini. DS svakako ima većinu.

Mi smo im i rekli da ako ne vidimo da smo od neke koristi, ne moramo da budemo u Izvršnom veću. Osam godina smo bili tim sa DS-om, i SVM-om, i ta strateška pozicioniranost nas drži zajedno, uprkos novonastalim neprijatnostima.

Kad smo već kod takvih dilema, javnosti su poznati Vaši stavovi o rešavanju statusa Kosova i Metohije. Kritikovali ste sve dosadašnje rezolucije, a sada Vam koalicioni partner nameće novu. Hoće li poslanici LSV glasati za nju?

Ne vidim zašto bismo sada drugačije postupali, osim ako nas naši partneri ne ubede da za to ima neki razlog za koji sada ne znamo.

Vidite li tu prostor za kompromis?

Ne! Zašto bismo menjali mišljenje?! Dosadašnje rezolucije o Kosovu su bile politička dimna zavesa koje je Koštunica sa radikalima bacao u oči građanima u predizborne svrhe. Od svih tih rezolucija jedino što se desilo je paljenje kontejnera na administrativnoj granici i ambasada u Beogradu. Ona poruka „Kosovo je Srbija” najbolji je dokaz licemernosti kompletne politike o Kosovu. Taman su se papagajski navežbani spikeri kontrolisanih medija naučili da govore Kosovo i Metohija, kad se najedanput napravila čitava predizborna kampanja DSS-a „Kosovo je Srbija”, a da niko više ne spominje Metohiju. Ako bih bio ciničan, pitao bih: „Je l’ to možda zato što je metoh crkveni posed, pa se time pokušava napraviti otklon od crkve?” Radi se o jednoj sramnoj manipulaciji ozbiljnim državnim pitanjem.

Jedna od Vaših poruka u kampanji bila je „Tomu u Rusiju, Voju u penziju, Velju na robiju ...” Zar to stvarno očekujete?

Kraj je bio „osmeh u Srbiju”. Koliko ja vidim taj program će se dvotrećinski ostvariti jer ne vidim kako bi Tomislav Nikolić stigao u Rusiju. Mada, u perspektivi, ko zna možda i bude tamo ambasador.

A, gde ćete Vi? Nema Vas ni na jednoj izvršnoj funkciji, a priča se i da očekujete mesto u diplomatiji?

Kad sam ja to imao apetita prema bilo kojoj funkciji?! Jedan jedini put sam 97 dana bio generalni direktor SPENS-a u Novom Sadu, jer je u tom preduzeću bilo toliko problema da se moralo rešavati teškim naoružanjem, a to sam bio ja. Bio sam jedan mandat na funkciji u Skupštini Vojvodine i poslanik u svim skupštinama od gradske u Novom Sadu do Veća republika u SRJ. Diplomatija me apsolutno ne interesuje. Puno je poslova koje treba uraditi u zemlji, i zato moram da budem ovde.

Sa koje pozicije ćete raditi te poslove?

U septembru se vraćam u Skupštinu Srbije. Biću poslanik i predsednik LSV-a. Sa moje tačke gledišta to je sasvim dovoljno!

-----------------------------------------------------------

Vreme je da „osmislimo” Vojvodinu

LSV neće odustati od zahteva da Vojvodina dobije ingerencije koje sada nema, a to je široka autonomija sa zakonodavnom, izvršnom i sudskom vlašću, kaže Nenad Čanak. Na pitanje šta su kao nosioci tzv. autonomaške politike učinili za građane Vojvodine dok su poslednjih osam godina bili deo pokrajinske vlasti, Čanak odgovara: „Uspeli smo da pitanje Vojvodine dovedemo do toga da prestane da bude tabuizirano i da počnemo da razgovaramo o decentralizaciji Srbije. Uspeli smo da napravimo mostove prema susedima koje je Miloševićeva politika rušila i da stvorimo jedan nivo međunarodnog kredibiliteta koji će za Srbiju biti vrlo važan. To smo učinili u teškom vremenu kada je trebalo prati državu od blata u koje ga je Miloševićevo vladanje uvaljalo. U simboličkom smislu, grb i zastava Vojvodine se nalaze u Ustavu, i Vojvodina prvi put u istoriji ima svoja obeležja. Kako god to kome izgledalo, mi smo ponosni što smo uspeli da ideju političke zajednice koja nije zasnovana na nacionalnom i verskom principu održimo i zadržimo do današnjeg dana. Nekada smo govorili da treba da odbranimo Vojvodinu. Sada kažemo da treba da je osmislimo, jer nijedan model iz prošlosti više nije primenljiv”.

Aleksandra Popović

[objavljeno: 17/07/2008]

Nastavak na Politika...