Izvor: Politika, 22.Okt.2010, 23:02   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Sve nas inflacija pravi gubitnicima

To što ćemo u džepu imati više novca znači da ćemo se iz radnje vraćati sa praznijom korpom, objašnjava profesor Miodrag Zec

Miodrag Zec, profesor ekonomije na Filozofskom fakultetu, ne raduje se što će prilikom januarskog odmrzavanja dobiti veće povećanje plate. Prema dogovoru sa Međunarodnim monetarnim fondom, penzije i zarade u javnom sektoru porašće onoliko koliko bude iznosila inflacija u drugoj polovini ove godine. To što će rast cena probiti gornju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << granicu od osam odsto automatski znači i veće povećanje prihoda građanima i penzionerima. Međutim, Zec kao profesor na predmetu „Osnovi ekonomije” vrlo dobro zna da to što će u džepu imati oko četiri, pet odsto više novca znači da će iz radnje vraćati sa praznijom korpom.

– Ovaj narod valjda ne mora da se podseća koliko je inflacija opasna – kaže profesor Zec i dodaje da se u ekonomiji ta pojava naziva i „kvarenje novca”. – Država tako stvara iluziju da imaš nešto što nemaš. Kako mogu tome da se radujem? Igrati se inflacijom je opasna stvar. Znamo ko će na kraju platiti ceh zbog toga što će država sada potroši više nego što realno ima. Građani Srbije se takvih iskustava, nažalost, dobro sećaju. Inflacijom se dužnici nagrađuju, a štediše kažnjavaju.

I dok je sudbina penzionera i zaposlenih u javnom sektoru određena još prilikom prethodne posete misije MMF-a, ovih dana će se u šestoj rundi pregovora razgovarati o tome da li će proizvođači mleka dobiti veće premije, policajci bonuse, privrednici subvencionisane kredite, fakulteti grejanje, a najsiromašniji socijalnu pomoć. To će u najvećoj meri zavisiti od toga da li će Međunarodni monetarni fond biti spreman da „zažmuri” na finansijsku gimnastiku Vlade Republike Srbije, kojom je prekrojen budžet za ovu godinu. Jer, bez obzira na to što su predstavnici ove međunarodne finansijske institucije isticali da će Srbija morati da izabere prioritete, naša vlada je, jednim delom zbog veće inflacije, pronašla računicu po kojoj je listi želja za većom potrošnjom dodala i još neke prohteve. A podršku većoj potrošnji dala je činjenica da će inflacija do kraja godine biti veća od planirane, što će nominalno doneti i veće dinarske prilive u budžet.

I Milošu Bugarinu, predsedniku Privredne komore Srbije, nije svejedno kad čuje da će podsticaji privredi i subvencije poljoprivredi na kraju moći da budu i medveđa usluga.

– Uvežbani smo na ružan način i svi dobro znamo šta za preduzeća znači veća inflacija. To će biti udar i na profit, ali i na kurs, imaće i negativne efekte na dugove u evrima – kaže Bugarin.

On, međutim, dodaje i to da se podsticajima ne leče uzroci, već posledice i da to, naročito u poljoprivredi neće rešiti problem.

A inflacija koja je, kako piše u ekonomskim udžbenicima, nastala od latinske reči koja bukvalno znači „naduvati”, najviše će pogoditi one koji imaju najmanje – nezaposlene i siromašne. Prema oceni Vladane Hamović iz Instituta za ekonomiku poljoprivrede to će dodatno obezvrediti životni standard građana.

– Inače izbegavam da koristim tu reč, jer se preživljavanje sa prosečnom platom od nešto više od 30.000 dinara ne može nazvati standardom – kaže naša sagovornica. – Pogotovo što nas od nove godine čeka i talas novih poskupljenja. Već je najavljen rast cena gasa i struje, to će da utiče i na poskupljenje hrane, a sve će to da na svojoj koži oseti potrošač.

Profesorka Danica Popović objašnjava da će svi oni koji imaju fiksna primanja u dinarima realno imati manje novca za onoliko koliko bude iznosila inflacija.

– To nikoga neće usrećiti. Opasno je što je država tako obećavajući razne isplate sada otvorila vrata raznim aspiracijama za većom potrošnjom – objašnjava profesorka Popović zašto je loše to što će država sada namiriti zahteve za koje donedavno, po oceni MMF-a, nije bilo sredstava.

Da je inflacija opasna bolest ekonomije smatra i Nebojša Savić, profesor na FEFA. Reč je o skrivenom načinu oporezivanja građana i privrede u kom, nažalost, imamo gorko iskustvo.

– Onima kojima će dinarska primanja biti veća „inflacija” će pojesti to povećanje. Taj efekat neće osetiti oni koju plate primaju u evrima, ali takvih je vrlo malo. Sa druge strane, to će biti i dodatni pritisak na kurs, što će privrednicima povećati zaduženost, jer su uglavnom uzimali kredite u evrima – objašnjava Savić efekat inflacije na finansijski sektor.

A. Nikolić

objavljeno: 23/10/2010

Nastavak na Politika...