Izvor: B92, 09.Maj.2013, 18:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sve im je isto, samo penzija nije
Beograd -- Kada su dva drugara, "taze" penzionera, uporedila svoja rešenja i videli da im nisu ista primanja, nisu mogli da poveruju svojim očima.
Oni su ceo radni vek proveli zajedno, imali potpuno istu dužinu radnog staža, dinamiku i visinu uplata doprinosa, ali su im penzije bile različite.
Kako je to moguće? Javili su se Politici u želji da im se objasni cela stvar, jer veruju da ima mnogo onih koji su decenijama delili "isti" hleb, ali ne uživaju istu penziju.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
"Oštećeni” kaže da je ovakav ishod (očigledno nepravičan i bez veze sa visinom uplaćenih doprinosa, što bi trebalo da predstavlja jedini, ili bar najvažniji kriterijum za određivanje visine penzije), moguć zbog prve i poslednje godine staža, odnosno zarada u prvoj i poslednjoj godini.
Problem je, smatra, u činjenici da se, u zavisnosti od dana zasnivanja radnog odnosa ili odlaska u penziju, u većini slučajeva stavlja u odnos jednomesečna ili dvomesečna zarada sa godišnjom prosečnom zaradomzbogčega su lični koeficijenti u tim godinama niži od koeficijenata u ostalim godinama staža, što nema veze sa visinom zarade nego sa periodom koji se uzima za obračun zarade.
Ovo takođe može da bude i objašnjenje, tvrdi ovaj penzioner zašto je konačno rešenje o utvrđivanju penzije obično manje od privremenog rešenja (korekcija se vrši za poslednju godinu staža, zbog nepostojanja podatka o prosečnoj zaradi u toj godini u momentu utvrđivanja visine penzije).
Branislav Rašić, pomoćnik direktora Sektora za ostvarivanje prava iz PIO, objašnjava da bi dva osiguranika imala isti iznos penzije moraju imati za ceo period potpuno istu uplatu doprinosa i isto trajanje staža osiguranja. U slučaju da je neko bio na bolovanju, neplaćenom odsustvu, ili unapređen nekoliko meseci ranije ili je radio prekovremeno ..., mora da postoji razlika u iznosima uplaćenih doprinosa.
Zakon je definisao da godišnji lični koeficijent predstavlja odnos ukupne zarade osiguranika, odnosno osnovice osiguranja, počev od 1. januara 1970. godine za svaku kalendarsku godinu i prosečne godišnje zarade u Republici za istu kalendarsku godinu. Zbir godišnjih ličnih koeficijenata deli se sa periodom za obračun, a to je ukupan broj meseci i dana za koje je ostvarena zarada, decimalno izražen i dobija se lični koeficijent, objašnjava on.
Period vremena provedenog u osiguranju kod izračunavanja iznosa penzije, odnosno ličnog koeficijenta i stavljanje u odnos prosečne zarade sa prosečnom zaradom u Republici, vrši se tako što se cela kalendarska godina (provedena u osiguranju) računa kao 1, svaki mesec kao 0,0833 a svaki dan kao 0,02788, ističe Rašić.
Trebalo bi, naglašava, napomenuti da prekid u osiguranju utiče na ukupno utvrđeni staž, a ne na utvrđivanje ličnih koeficijenata za pojedine godine.
Prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja stiču se i ostvaruju samo u zavisnosti od dužine ulaganja i visine osnovice na koju je plaćen doprinos na penzijsko i invalidsko osiguranje, zaključuje naš sagovornik.
Pogledaj vesti o: Penzija
