Izvor: Blic, 13.Okt.2010, 01:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Studenti podržali štrajk radnika
Sa novim talasom štrajkova i demonstracija širom Francuske, trećim za mesec dana, borba između predsednika Nikole Sarkozija i sindikata oko reforme penzionog sistema ušla je u ključnu fazu.
Studenti su se pridružili radnicima u njihovim sve širim protestnim akcijama protiv vladinih planova da se zvanična starosna granica za odlazak u penziju poveća na 62 godine, a štrajkovi su poremetili rad transportnih preduzeća, škola i rafinerija u Francuskoj. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Najava da će se demonstracijama protiv Sarkozija, čija popularnost beleži rekordno nizak nivo, pridružiti i studenti i đaci, budi strahove da bi se mogli ponoviti događaji nalik onima iz maja 1968, kada je niz studentskih demonstracija doveo do uličnih nemira i skoro izazvao pad vlade.
Ministri upozoravaju sindikalne lidere da ne koriste studente kako bi rasplamsali sukob, a Sarkozijev savetnik Rejmon Subi je poziv studentima na štrajk okarakterisao kao „neodgovoran". Portparol socijalista Benoa Amon, međutim, za
radikalizovanje stavova krivi vladu. „Intenziviranje akcija bi vladu moglo natera da najzad uvidi da su njene reforme nepoštene i neefikasne", izjavio je on za list „Parizjen".
Nekoliko sindikata je prvi put glasalo za štrajk bez vremenskog ograničenja, a cilj im je da se iznude ustupci od predsednika, koji je reformu penzionog sistema postavio kao jedan od glavnih ciljeva svog petogodišnjeg mandata. Samo do juče u podne na proteste se odazvalo čak pola miliona ljudi.
Širom Francuske su zbog štrajka saobraćajne veze bile blokirane, a uprava civilne avijacije otkazala je polovinu svih letova sa pariskog aerodroma Orli i trećinu letova sa Aerodroma „Šarl de Gol". I Ajfelova kula je bila zatvorena za turiste. Talasom štrajkova teško su pogođene i francuske luke, čiji radnici takođe protestuju, a mogu se čuti i upozorenja da bi štrajkovi francuskih rafinerija mogli dovesti do nestašica benzina.
Iz Sarkozijevog kabineta tvrde da on neće odustati od mera reformi, za koje veruje da će mu obezbediti da 2012. bude ponovo izabran na predsednički položaj. Gornji dom francuskog parlamenta, Senat, za to vreme nastoji da na brzinu usvoji drugi stub reformi, zakonski predlog kojim bi starosna granica za punu penziju do 2018. bila povećana sa 65 na 67 godina. Ceo paket zakona trebalo bi da dobije podršku Parlamenta do kraja meseca, nakon čega mu treba još i odobrenje francuskog Ustavnog suda.
