Izvor: Blic, 29.Mar.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Štrajkovaćemo glađu pred zgradom Fonda
VRANJE - Priča o tročlanoj porodici Stanković iz sela Garinja kod Vladičinog Hana, dve ćerke studentkinje i samohranoj majci, koje žive sa 3.400 dinara mesečno, koliko sada iznosi njihova porodična penzija, samo je jedan od desetine primera u Vranju gde zbog loše rešene zakonske regulative u oblasti penzionog osiguranja ispaštaju građani koji poput ove porodice nemaju novca ni za hleb.
- Otac nam je >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << poginuo 1988. i od tada primamo porodičnu penziju. Međutim, krajem prošle godine stiglo nam je obaveštenje da nam je od 1990. isplaćeno 126.000 dinara više nego što je trebalo, zato što je pogrešno obračunata penzija. Pokušali smo da u PIO Filijala Vranje objasnimo da mi nismo krivi za tu grešku i da nismo u mogućnosti da vratimo taj novac, jer nam je penzija koja iznosi oko 7.000 dinara jedini izvor sredstava za život, ali Fond je jednostavno doneo odluku da nam obustavi isplatu jedne polovine penzije - priča Slađana Stanković.
Ona kaže da sada njih tri žive od polovine penzije jer je majka pre dve godine izgubila posao u „Delišesu".
- Majka ima 46 godina i, kao što znate, ljudima u 50. je najteže da nađu posao, tako da moja mama već dve godine bezuspešno traži posao. Ja sam student druge godine Farmaceutskog fakulteta u Beogradu, a sestra Radojka je na prvoj godini Matematičkog fakulteta u Beogradu. Želim da upitam ovu državu da li je penzija koju je zaslužio moj pokojni otac milostinja, pa će nam oni davati onoliko koliko oni hoće? Oni su napravili grešku, zar ne bi trebalo i da snose posledice, a ne da mi plaćamo njihove greške. Kad nam je mama radila i primala platu oni su nam, njihovom greškom, davali nešto veću penziju od stvarne, a sada, kada nam je ta penzija jedini izvor sredstava za život, uzimaju taj novac ne odgovarajući za svoju grešku i uništavajući naše živote. Mi nemamo para za tužbu i advokata - kaže Slađana i ističe da ovako ne mogu preživeti.
- Jedino da sve tri, mama, sestra i ja, odemo ispred zgrade penzijskog i invalidskog osiguranja i počnemo štrajk glađu. To neće biti simboličan već bukvalan gest, jer mi nemamo dovoljno para ni za hleb - kaže naša sagovornica.
Nebojša Trajković, direktor Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje u Vranju, objašnjava da su Stankovićeve 1988. dobile samo privremeno rešenje za isplatu porodične penzije jer Fond nije imao sve potrebne podatke.
- Da ne bi čekali da sakupimo sve podatke koji su neophodni za određivanje konačnog rešenja o isplati porodične penzije, praksa je da se donosi privremeno rešenje. Kako je prikupljanje podataka trajalo dugo zbog nedostupnosti dokumenta jer su mnogi obrasci zatureni kada su firme propadale, tek sada su stvoreni uslovi da se izda konačno rešenje - kaže direktor Fonda u Vranju.
Po njegovim rečima, slučaj porodice Stanković nije usamljen, a Fond čini sve da tim ljudima omogući da se u dogovoru sa korisnicima taj problem što bezbolnije reši.
Pogledaj vesti o: Vranje
