Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 27.Avg.2015, 12:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Stav: Daleko je Estonija...

A sada nešto sasvim drugačije, što bi rekli Montipajtonovci. Ne mislim tu na prethodnu moju malu seriju tekstova o poljoprivredi, nego na to da je već danima MMF glavna, ako ne i jedina, ekonomska tema u Srbiji. Tačnije - plate i penzije.

Ne kažem da za to nema razloga, ali, opet, eto još jedne potvrde da se u Srbiji mnogo govori o raspodeli i potrošnji, a malo o stvaranju novih vrednosti. O inovacijama i inovatorima naročito.

Volimo da o sebi mislimo >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << kao o snalažljivom i domišljatom narodu, ali kad se pogledaju rezultati, onda se to i ne vidi baš najbolje.

Malena Estonija, po broju stanovnika tek jedna sedmina Srbije, ima 4.000 početničkih, tzv. start-ap kompanija u oblasti visokih, informaciono-komunikacionih tehnologija, a Srbija ih ima tek oko 150. Malo ko u Srbiji zna, recimo, da je skajp, izum svetskog formata, koji omogućava besplatan i vremenski neograničen razgovor preko interneta, nastao u Estoniji.

To se zove prelazak kvantiteta u kvalitet.

Zašto u Srbiji ima tako malo ICT start-apova?

Dva su osnovna razloga. Prvi je - što ne znači i važniji - nedostatak preduzetničke kulture. Čak bi se moglo reći - strah od preduzetništva. Preduzetništvo, dakle kretanje u nepoznato, pokretanje nečeg novog, generalno je skopčano sa visokim rizikom. U oblasti ideja, što ICT pre svega jeste, to posebno važi.

Tesla bi za to mogao da posluži kao najbolji primer. Ali, on nama uglavnom koristi za druge stvari.

Dakle, od deset preduzetničkih poduhvata uspe jedan. Kod nas se, međutim, za onog ko ne uspe kaže - taj je propao, a ne - on je pokušao. Novak Đoković, uzmimo primer danas najslavnijeg našeg zemljaka, stalno ističe da je mnogo više naučio iz poraza, nego iz pobeda. U srpskoj poslovnoj, a i drugoj, "filozofiji" to, međutim, ne važi. Ako jednom niste uspeli, vi ste prokazani i zauvek "proknjiženi" kao gubitnik. A i kao sumnjivi element.

Drugi razlog je ipak značajniji. A drugi razlog je - država. Tačnije - zakoni. Zakoni su u Srbiji potpuno neprilagođeni preduzetništvu, posebno finansiranju preduzetničkih poduhvata. I, opet, posebno u sferi ICT start-apova. U svetu je već odavno etabliran metod finansiranja start-apova preko posebnih investicionih fondova, odnosno rizičnog (tzv. venture) kapitala. U Srbiji to jednostavno nije moguće. Ima kapitala, ima ljudi koji bi svoj novac ulagali u razvoj start-ap kompanija, ali nema zakonom uređenog načina da oni to učine. A u Bugarskoj je to, recimo, moguće.

Nije samo Estonija daleko.

I Bugarska je daleko.

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta "Privredne reforme iznad svega" Radio-televizije Vojvodine
Pogledaj vesti o: Penzija

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...