Izvor: Blic, 10.Mar.2008, 13:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Starešine ostale bez penzije
NOVI SAD - Posle 33,5 godine službe u vojsci, nekadašnji zastavnik Miloje Maksimović primoran je da se bavi fizičkim poslovima da bi prehranio porodicu, pošto već pola godine nije primio ni dinara penzije. On i još 108 podoficira i oficira, kojima je poslednje radno mesto bilo u Crnoj Gori, postali su „kolateralna šteta" raspada državne zajednice i spore birokratije.
Maksimović i njegove kolege su bez ikakvih primanja još od septembra, jer ih je crnogorski >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Fond za socijalno osiguranje skinuo sa svog spiska kao strane državljane, a Fond za socijalno osiguranje vojnih osiguranika Srbije ni posle pola godine nije u stanju da im obezbedi redovnu isplatu penzija.
- Nakon referenduma u Crnoj Gori zatražio sam da budem raspoređen u Vojsci Srbije, nisam želeo da se penzionišem i rečeno mi je da problema nema, da će tako i biti. Međutim, kada su u julu stigla postavljenja, mene nije bilo među raspoređenima i usmeno mi je rečeno da je Vojska odlučila da sve sa više od 30 godina staža penzioniše. Pošto sam dobio uverenja da neće biti nikakvih problema, pristao sam i preselio se sa porodicom u Novi Sad. U septembru mi je zaista stiglo rešenje o penzionisanju, ali tada su tek počele moje muke, jer je Fond SOVO doneo rešenje po kome mi penziju isplaćuje crnogorski fond! Počeo sam da pišem žalbe, ali penzija mi nije stizala. Tek sam na proleće 2007. godine uspeo da saznam da mi penzija leže u Crnoj Gori. Šta da radim, podizao sam je na karticu, a u septembru je usledilo još jedno iznenađenje: pošto mi je prebivalište van Crne Gore, skinuli su me sa njihovog spiska penzionera. Od tada nisam primio ni dinara, a kada nazovem SOVO ili Ministarstvo odbrane, čujem samo da sam kolateralna šteta - kaže Maksimović.
Žalbe, pisma i molbe koje su slali on i njegov kolega Dušan Macura do sada su prosleđene na adrese predsednika Vlade, predsednika Srbije, ministara, ali odjeka nije bilo. Podnete su čak i tužbe Vrhovnom sudu, ali rešenje suda se čeka, a njihove porodice nemaju od čega da žive.
Obojica su podstanari i da bi prehranili porodice, Maksimović fizikališe, a Macura radi u obezbeđenju.
- Ćerka mi je treća godina gimnazije i trebalo bi da na ekskurziju ide u Italiju. Skupio sam novac , ali ona ipak neće otići jer vizu ne može da dobije bez moje potvrde o proseku penzije. A ja penziju uopšte ne primam! - ogorčen je Maksimović.
Ni Macurinoj porodici, kako kaže, nije lakše. Tu su dva studenta na studijama u Beogradu, a kako se obezbeđuje novac za knjige, stan i hranu, bolje je i ne pitati.
- Radim šta stignem, šta ću drugo? Kako ne bih bio ogorčen kada sam više od 30 godina služio ovu zemlju, a ni penziju koju sam zaradio ne mogu da primim. Još kada odem u Fond SOVO kažu mi da sam kolateralna šteta i zovu me „Crnogorcem". Nemam ja zašto da se žalim Fondu Crne Gore, ja nisam njihov državljanin. Ali, moja zemlja bi morala o meni da brine - ogorčen je Macura.
Ni Macura, ni Maksimović, a ni članovi njihovih porodica nemaju čak ni zdravstveno osiguranje. Nedostatak zdravstvene knjižice mnogo teže pada njihovom kolegi, penzionisanom pukovniku Đorđu Milutinoviću koji ima 81 godinu i boluje od leukemije.
- Moj suprug ne može da govori, jako je bolestan. Ne pitajte me od čega živimo. Imam za kilo hleba i litar mleka dnevno. Ja sam od lečenja Kočkinsove bolesti odustala, jer para nemamo, a koliko ćemo imati Đorđu za lekove, ne znam. A zašto? Zato što smo kolateralna šteta? Pa, moj muž je u penziji još od 1981. a u vojsci je radio čak 40 godina - ogorčena je i Radmila Milutinović.
U Ministarstvu odbrane Crne Gore novinare „Blica" uputili su na srpsko ministarstvo, objašnjavajući da im je žao zbog položaja u koji su dospeli nekadašnji oficiri, ali da ova država zaista više nije mogla da snosi troškove penzija tuđih državljana. U Ministarstvu odbrane Srbije „Blicu" ni posle tri nedelje od upućivanja zvaničnog dopisa nije se našao niko ko bi mogao da dogovori kada će i kako interregnum u kojem se našlo 109 oficira biti rešen.
