Izvor: RTS, 03.Jan.2010, 20:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija u godini krize
U godini globalne ekonomske krize, u Srbiji radnici ostajali bez posla, država se borila sa manjkom u kasi, a građani strahovali od rasta kursa evra. Međutim, oporavak počeo krajem godine.
Jedna od najvećih ekonomskih kriza obeležila je proteklu godinu u čitavom svetu. U Srbiji su pod naletom krize, radnici ostajali bez posla, država se borila sa manjkom u kasi, a građani strahovali od rasta kursa evra.
Zamrznute su penzije i plate u javnom sektoru, a >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << cene su porasle. Oporavak je počeo krajem godine, ali su građani Srbije daleko od toga da žive kao pre krize. U prvoj polovini prošle godine, iz meseca u mesec manje se proizvodilo.
Broj penzionera približava se broju zaposlenih, a bez posla je svakog meseca ostajalo više od 5.000 radnika. Dugovanja preduzeća su rasla, a sa tim i broj firmi u blokadi.
Reagujući na krizu, Vlada se dogovorila sa bankama, da se uz pomoć novca iz budžeta odobravaju preduzećima jeftiniji krediti kako bi se održala proizvodnja i plaćala dugovanja.
Premijer Mirko Cvetković to ističe kao ključan ekonomski događaj, dodajući i Vladinu pomoć radnicima privatizovanih preduzeća.
Cvetković navodi da građani koji su štrajkovali nisu bili zaposleni u Vladi pa nisu mogli da dobijaju platu od te institucije, ali je napravljen model kojim je omogućeno da im se uplaćuje radni staž, a obezbeđena im je kratkoročna pomoć.
Premijer je dodao da misli da će ta mera biti aktuelna i u narednoj godini.
Masovnih protesta radnika nije bilo, onoliko koliko se očekivalo. Svakog meseca radnici nekoliko manjih, loše privatizovanih preduzeća, skretali su na to pažnju blokadom pruge ili štrajkovima glađu. Za opoziciju, to je argumet više da Vlada nije dobro reagovala na krizu.
Šef ekonomskog tima DSS-a Nenad Popović je rekao da je Albanija dala svojoj privredi 300 miliona evra, Hrvatska blizu milijarde, a Vlada Srbije samo 100 miliona evra.
Kredit MMF-a za teške reforme
Delegacija MMF-a se odomaćila u Srbiji, u više navrata pregovarala je sa Vladom i konačno odobrila kredit od skoro tri milijarde evra, uz uslov da država stegne kaiš i prestane da troši više nego što zarađuje.
Predsednik MMF-a za Srbiju Bogdan Lisovolik ističe da Srbija ne sme da čeka da joj neko nametne rešenja spolja i dodaje da sada ima priliku da uz pomoć MMF-a izađe na kraj sa veoma teškim reformama, koje će joj omogućiti ekonomski rast.
Kako je godina odmicala, Srbija se više približavala Evropskoj uniji, ukinute su viza, odmrznut je Trgovinski sporazum, podnet je zahtev za kandidaturu.
"Fijat" je konačno preuzeo "Zastavu" uplatom skoro 100 miliona evra, što je bio završni ekonomski događaj u kriznoj 2009. godini.
Ekonomski urednik NIN-a Mijat Lakićević naglašava da je Srbija kroz ovu godinu, koja je najavljivana kao godina velike krize, prošla relativno dobro i bez gubitaka.
Lakićević je rekao da iako je pao standard i dosta ljudi ostalo bez posla, ipak sve to nije bilo tako dramatično.
Profesor Ekonomskog fakulteta Pavle Petrović ističe da je uprkos ovako jakoj krizi, uz pomoć međunarodne zajednice izbegnut ogroman pad proizvodnje.
Prošle godine prvi put smo saznali od revizora kako su članovi ove i prethodne Vlade nenamenski trošili novac poreskih obeznika. Tokom godine konačno su započeli i ozbiljniji radovi na Koridoru 10 i mostu preko Ade.
