Izvor: B92, 07.Okt.2018, 14:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija na proseku: Za razliku od ostalih, jedino nama pada
Beograd -- Ekonomista Svetske Banke u Srbiji za makroekonomiju i fiskalnu politiku Lazar Šestović kaže da postoji prostor za dalje povećanje plata i penzija u 2019. godini
Šestović je rekao da je zbog reformi koje su sprovedene u proteklim godinama, povećana i projekcija rasta BDP za našu zemlju.
"Osnova naših projekcija jeste da će izvoz iz Srbije nastaviti da raste. To jeste najzdravija razvojna strategija Srbije. To očekivanje je bazirano na činjenici >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << da je bilo dosta stranih direktnih investitora koji su došli u poslednjih nekoliko godina", kaže Šestović.
S druge strane, dodaje, dolazi do oporavka domaće potrošnje zato što dolazi do povećanja zarada i povećanja penzija. "Sve se to reflektiuje na domaću tražnju".
Rast uvoza jeste jedan od najvećih izazova, jer kako se povećavaju plate i penzije i raste domaća proizvodnja, najveći deo toga se preliva na uvoz, ocenjuje Šestović.
Drugi faktor je rast cene energenata, kaže i navodi da se obično cena nafte oduzima od rasta koji je ostvaren na bazi izvoza. "Mi ne znamo tačno šta će se dešavati sa tim faktorima na srednji rok. Cena nafte je već blizu svog istrorijskog maksimuma, nadamo se da neće dalje rasti ali mi to ne možemo dalje da predvidimo", poručuje.
Rast BDP će biti veći od planiranog u 2018. godini, konstatuje i dodaje da je SB korigovala svoju prvobitnu prognozu naviše za pola procenta, odnosno 50 bazičnih poena, te da je moguće da će i za naredne godine povećavati projekcije.
"Imali smo veoma dobre rezultate u prvom polugodištu, prosečan rast u prvih 6 meseci je bio 4,9 procenata tako da je to nešto što nas je sve ohrabrilo da izmenimo svoje projekcije za čitavu godinu", naveo je Šestović, što delimično vidi kao rezultat oporavka u odnosu na bazu prvog polugodišta prošle godine, koje nije bilo baš najbolje, ali dodaje da uticaja na rast BDP imaju i penzije, koje su u nekim slučajevima dostigle nivo pre smanjenja, u nekima nisu, ali "tu se vidi oporavak i tu pričamo o 700.000 ljudi".
"Parametri za dalje povećanje plata su dogovoreni u okviru programa sa MMF tako da je sve to uključeno u projekcije za budžet za 2019. godinu. Ima odre]enog prostora i to je sada već planirano na neki srednji rok. Doći će do redovonog prilagođavanja plata", poručuje.
Na konferenciji je bilo reči i o Zakonu o PIO koji isključuje usklađivanje penzija sa troškovima života, a iz Svetske banke kažu da koliko oni razumeju, u pitanju je privremena mera kojom se želi anulirati efekat ranijeg umanjenja penzija. Kažu i da im je u razgovorima sa predstavnicima države rečeno da će se u narednom periodu pronaći drugo rešenje za ovo pitanje.
Na pitanje da li situacija na KiM može da utiče na smanjenje BDP-a, Šestović objašnjava da takva politička dešavanja mogu da utiču na investitore da sačekaju sa ulaganjem u Srbiju.
On je na konferenciji podsetio i da nivo javnog duga u Srbiji konstanto opada i da je razlog za to pre svega manje zaduživanje države i činjenica da se garancije ne izdaju javnim preuzećima.
Šestović navodi i treći faktor koji bi pomogao da se smanji zaduženost zemlje, a to je kretanje kursa dolara i evra i odnosa prema dinaru. "Došlo je do slabljenja dolara, a nama je otprilike trećina duga u dolarima", podseća, te kaže da je u odnosu na susedne zemlje Srbija među prosečno zaduženima.
Ono po čemu se mi razlikujemo, napominje, jeste da javni dug u Srbiji opada za razliku od drugih, gde stalno raste.
