Izvor: BKTV News, 30.Okt.2014, 09:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Socijalna slika: Građani Srbije sve siromašniji
Podaci govore da svaki četvrti stanovnik Srbije živi na granici siromaštva. Ankete Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da 64 odsto ispitanika je reklo da teško ili veoma teško sastavlja kraj s krajem. Mere finansijske štednje i smanjenje penzija i plata preko 25 hiljada dinara po svim iskustvima trajaće duže nego što to reforme predviđaju.
Mogu se očekivati i dodatne mere, jer je opšte stanje u Srbiji >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << znatno teže nego što izgleda. Put u realno ozdravljenje Srbije trajaće više od pet godina uz fazno popuštanje napetosti, ali uz pojačanu stopu siromaštva i varijabilnosti u kretanju zaposlenosti i gubitka radnih mesta.
Domaćinstva u Srbiji najviše novca pribavljaju od zaposlenih u stalnom radnom odnosu – 46,7 odsto, ali zato trećinu porodice finansiraju penzioneri i to sa primanjima do 25 hiljada dinara i nešto preko toga. Radno angažovani najviše koriste kartice i čekove kao sredstva plaćanja, kao i devize iz „slamarica“ kojih ima sve manje.
Prema zvaničnim podacima Narodne banke Srbije, na štednji u bankama nalazi se oko 8,5 milijardi evra. Prema istraživanju Erste banke, 45 odsto anketiranih još štedi u „slamarici“. Pretpostavlja se već godinama da građani kod kuće čuvaju od 3,5 do 4,5 milijardi evra. Ekonomija „slamarice“, „počeka“ i „doznaka“ naših građana iz inostrastva manje nego ranije održava socijalni minimum građana Srbije.
Istovremeno, prosečan građanin najviše radi za plaćanje fiksnih računa za život, pa tek onda ishrane. Fiksni troškovi svakog meseca prosečnoj porodici u Srbiji „pojedu“ oko 30 hiljada dinara od ukupno 55 hiljada dinara , koliko prema zvaničnoj statistici domaćinstvo mesečno prihoduje. Za prosečnu korpu je potrebno oko 40 do 50 hiljada dinara mesečno, a po istraživanjima to je preostalih 25 hiljada dinara.
Prosečan građanin je na pravim mukama. Ili će da plati troškove i da bude gladan, ili da ne plaća troškove i bude relativno sit. Postoji i srednja mogućnost, a to je da delimično plaća troškove, ali da živi u relativnoj nestašici hrane i životnih potreba. To sve povlači sa sobom i stvaranje dugova, pa zatim dolazi i do pritiska poverioca na dužnike, ali i do slabijeg punjenja budžeta od poreza.
Put teških reformi u Srbiji nužno mora da prati i uređenu socijalnu dimenziju države. Srbija postaje svakim mesecom siromašnija i zaduženija i teško je realizovati nužni program mera štednje bez prisustva državne, ali i društvene solidarnosti i strategije samopomoći.
Tomislav Kresović
The post Socijalna slika: Građani Srbije sve siromašniji appeared first on BK Televizija - BKTV News - Telefakt.
