Izvor: Blic, Tanjug, 04.Mar.2009, 21:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Smanjenje plata bi ugrozilo privredu

Ne treba smanjivati plate i penzije jer bi to dodatno smanjilo kupovnu moć stanovništva, a pošto ono većinom kupuje domaće proizvode, to bi smanjilo domaću tražnju i ugrozilo srpsku privredu - upozorio je drugog dana „Biznis foruma Kopaonik 2009” Božidar Đelić, potpredsednik Vlade Srbije. On je ocenio da takođe ne treba povećati stopu poreza na dodatu vrednost.

Drugi dan ekonomskog foruma na Kopaoniku protekao je u stručnim raspravama ekonomista o >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << uzrocima nastanka krize, njenog prevazilaženja, ali i u kritikama mera Vlade.

- Kao država grešimo zato što ono što zaradimo odmah želimo da potrošimo, umesto da ta sredstva čuvamo za trenutak kada nam najviše budu potrebna. Moramo da promenimo način trošenja i to se mora videti u budžetu za 2010. godinu, pogotovo novac od kredita međunarodnih finansijskih institucija, uz aranžman s MMF - rekao je Đelić.

On je najavio dolazak misije MMF-a za desetak dana, pregovore koji slede okarakterisao kao teške jer će sa predstavnicima te međunarodne finansijske institucije biti razmotrena realnost situacije posle prvog tromesečja ove, najteže godine u ekonomiji sveta posle Drugog svetskog rata.

Potpredsednik Vlade Srbije očekuje da jedna od koristi „Biznis foruma” bude premeravanje koliki bi trebalo da bude dodatni paket socijalnih mera koje Vlada mora da donese. Budžet za 2009. godinu, kako je rekao, biće realan i neće kreirati bilo kakve probleme za dinar, ali će obezbediti plate, penzije i ključne infrastrukturne projekte.

Optimizam ministra ekonomije Mlađana Dinkića juče je kritikovao Pavle Petrović, profesor Ekonomskog fakulteta, posebno zbog izjave da je nominalni pad budžetskih prihoda u prva dva meseca ove godine pet odsto.

- Nominalno to jeste pet odsto, ali je inflacija bila 10 odsto, što znači da je realni pad prihoda bio 15 odsto. Pored toga, ne sviđa mi se ni predlog Dinkića da se država zaduži i u zemlji. To nije dobro rešenje, to bi značilo istiskivanje novca namenjenog privredi. Banke će pre dati novac državi jer je to sigurniji plasman nego preduzećima. S druge strane, to bi podstaklo dodatni uvoz koji ni sada ne možemo da pokrijemo - naveo je Petrović.

Kada je u pitanju kurs dinara, Petrović se zalaže da treba da se pusti da padne na ravnotežni nivo.

- Dinar treba da bude na održivom nivou, a ne da se troše devizne rezerve koje lako mogu postati opasno niske - upozorio je Petrović.

On smatra da naš najveći problem nije inflacija, već recesija. Jer, najveća inflacija u ovoj godini stigla je od administrativnih cena.

- Bazna inflacija, znači cene koje se formiraju na tržištu, u januaru je bila jedan odsto, a u februaru do 0,7 odsto. Na godišnjem nivou moglo bi se očekivati da ova inflacija bude ispod 10 odsto - kaže profesor Petrović.

Profesor Boško Živković, sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu, predstavio je scenario koji je označen kao „optimističan” ne zbog očekivano većeg rasta BDP-a, već zbog relaksacije u pogledu redukcije deficita robe i usluga za oko milijardu, umesto za dve milijarde evra u 2009.

- Pad ukupne unutrašnje tražnje u 2009. ovim je prepolovljen. Pad uvoza bi bio manji za oko pet procentnih poena, udeo negativnog neto izvoza 21 odsto, a tek se u 2010. može očekivati spuštanje na 18 odsto. Rezultat bi bio smanjenje deviznih rezervi u 2009. za četiri milijarde evra i za još dve u 2011. - naveo je on.

Međutim, Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije, smatra da Srbiju neće zadesiti recesija, bar ne u dramatičnoj formi,.

- Pojavni oblici recesije, kao što su zaostajanje i stagnacija, već su prisutni u Srbiji, ali se nadam da nam se neće dogoditi ono što se dogodilo Islandu, Mađarskoj, Ukrajini - izjavio je Dugalić.

Prema njegovim rečima, za Srbiju bi bilo najbolje da imamo potpuno stabilan kurs.

- To, međutim, nije moguće jer nemamo uredan priliv deviza i krediti koji su ranije uzeti moraju da se vraćaju - zaključio je Dugalić.

Tadić: Što ne uradimo danas, sutra će biti kasno

Predsednik Srbije Boris Tadić izrazio je očekivanje da će sa MMF-om biti postignut stend-baj aranžman i rekao da svi zajedno moramo biti spremni na uslove koje će postaviti predstavnici MMF-a i dodao da će Srbija prihvatiti rešenja koja su politički i društveno održiva. U pauzi ekonomskog foruma na Kopaoniku, Tadić je novinarima rekao da će sutra prisustvovati sastanku ekonomskog tima Vlade na čelu sa premijerom Mirkom Cvetkovićem, na kojem će biti dogovorena platforma za pregovore sa MMF-om koji bi trebalo da počnu 15. ili 16. marta. Sumirajući utiske sa ekonomskog foruma, Tadić je rekao da se Srbija suočava sa krizom kao i svaka druga država u svetu, ali uz sve to ima i dodatni problem privrede koja nije restrukturirana i dodao da je u proteklih osam godina Srbija i dalje više trošila nego što zarađuje. „To je neodrživo na duži rok i dolazimo do trenutka kada ćemo to morati da presečemo”, upozorio je Tadić. Predsednik republike je istakao da Srbija još nije povukla sredstva od međunarodnih finansijskih institucija, što rečito govori o tome da je Srbija imala unutrašnje kapacitete da odbrani postojeći nivo ekonomije. „Nalazimo se u jednom prelaznom vremenu i pravi je izazov biti u takvom razdoblju”, kazao je Tadić i dodao da je njegov posao kao predsednika države da donosi teške odluke. „Ja ću to da radim i apsolutno me ne zanima kakva će mi biti popularnost na kraju ovog posla”, istakao je Tadić upozoravajući da će za ono što se ne učini danas, sutra verovatno biti kasno.

Radovan Jelašić, guverner NBS

Država mora da povuče nepopularne poteze

Srbija mora hitno da smanji javnu potrošnju i istovremeno, koliko je moguće, poveća prihode budžeta. Ukoliko se to ne uradi, to će značiti rast inflacije na srednji i duži rok, povećanje referentne kamatne stope NBS i skuplje kredite u zemlji, upozorio je Radovan Jelašić, guverner NBS, na „Biznis forumu”.

Jelašić je naglasio da je potrebno što pre povlačenje raspoloživog, ali nepovučenog novca od međunarodnih finansijskih institucija, kao i obezbeđivanje dodatnih izvora i program sa MMF-om, sa mogućnošću povlačenja dodatnih finansijskih sredstava. Sve to uticaće, po mišljenju guvernera, na jačanje dinara prema evru i na smanjenje inflatornih pritisaka.

Navodeći šta je to što čini Srbiju stabilnijom od drugih zemalja u okruženju, on je rekao da je to već potpisan aranžman sa MMF-om, stabilni devizni kurs i stabilan i likvidan finansijski sektor.

Međutim, on smatra da je „bolje preceniti efekte svetske krize nego ih potceniti” i zbog toga je Srbiji potreban klasični stend-baj aranžman sa MMF-om koji će se praviti na najmanje dve godine, uz dodatni kredit od dva milijarde dolara.

- Srbiji je potrebno hitno fiskalno prilagođavanje, što će značiti nepopularne mere za državu. Prilagođavanje znači povećanje PDV-a ili penzionih doprinosa, dok će privatizacija i zaduživanje države značiti samo finansiranje - rekao je Jelašić.

Vreme je, kao i uvek, ključni faktor, podsetio je guverner i naglasio da bi novi budžet u idealnim uslovima, što je teško ali ne i nemoguće, Skupština mogla da usvoji pre maja. Dogovor sa MMF-om isto tako mogao bi da bude finalizovan krajem ovog meseca.

Anketa: Bankari o finansijskoj likvidnosti

1. Najlošiji i najbolji scenario krize u Srbiji

2. Plivajući ili fiksni kurs?

3. Kako država da se zaduži da bi finansirala privredu i pokrila deficit?

Goran Pitić, predsednik UO „Sosijete ženeral banke”

Izbeći lanac nelikvidnosti

1. Najlošiji scenario je da ne napravimo aranžman sa MMF-om. Došlo bi do topljenja deviznih rezervi, a mogao bi da se očekuje i pad proizvodnje i do minus deset procenata. Najbolji scenario bi bio kada bismo dostigli nultu stopu rasta, da imamo pozitivni razvoj. Da se izbegne lanac nelikvidnosti.

2. Kurs ne treba da bude fiksni, ali treba da bude stabilan. To podrazumeva intervencije NBS da ne bi došlo do velikih fluktuacija.

3. Država ima tri načina zaduživanja - u lokalu, što je tanko zaduživanje i dva načina u inostranstvu. Izda­vanje sopstvenih obveznica koje bi kupovale komercijalne banke. Drugi način je da tražimo kredit kod međunarodnih institucija.



Vlada Manić, član IO „Marfin banke”

Deficit budžeta prvo pitanje

1. Najgore bi bilo smanjenje kreditiranja privrede. Ne vidim veliki efekat od pokušaja države da gurne banke da kreditiraju privredu. Naš najveći problem je u deficitu budžeta, a ne vidim kako misle to da reše. Treba da čekamo. Kada zapadne zemlje izađu iz krize i poboljšaju svoj finansijski i realni sektor, doći će do poboljšanja i kod nas.

2. Slažem se sa guvernerom da treba da ostanemo na ovakvoj politici prema kursu. Ne mislim da bi fiksni kurs bilo šta rešio.

3. Zastupam ideju da država ne treba da se zadužuje na domaćem, već na inostranom tržištu. Ali pitanje je u kojoj meri jer, kako je rekao Tadić, mi se sada zadužujemo za buduće generacije.

Slavko Carić, predsednik IO „Erste banke”



Strah od domino-efekta

1. Najlošiji scenario bi bio da ostane ovako kako jeste, a da do­mino efe­kat dovede do blokada preduzeća.

Najbolji scenario je da se to spreči ili kroz garancije Vlade za kredite za likvidnost ili ulazak države u kapital preduzeća.

2. I jedan i drugi način obračuna kursa imaju svoje mane i prednosti, tako da ne mogu da kažem koji je bolji. To mora guverner Jelašić da odluči zajedno sa Ministarstvom finansija i Međunarodnim monetarnim fondom. 3. Ja sam veliki optimista jer sam čuo da IFI („Internešel fajnenšel institušn”) odobrava kredit od 25 milijardi evra i da ćemo dobiti deo tog kolača.

Mihailo Crnobrnja, profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju Spremiti preduzeća za život posle krize

Mihailo Crnobrnja

U ovakvoj situaciji smo samo delimično zbog svetske krize, a najviše zato što nismo završili tranziciju. Mere Vlade Srbije su dobre, ali je previše akcenta stavljeno na pitanje fiskalne i monetarne politike. Koliki je budžet, koliki će biti deficit i kako ga pokriti s jedne strane i s druge kurs: da li fiksni ili plivajući su pitanja koja su se mogla čuti ovde. Ali ne smemo da utrošimo svu energiju samo na ta pitanja jer će mnoge stvari ostati zapostavljene, a tu pre svega mislim na to da mi nismo završili tranziciju, nismo završili reforme, nismo spremili našu privredu kada kriza prođe da krenemo napred punim kapacitetom.



Da li ćemo dobiti kredite od međunarodnih institucija?

- Ja sam malo skeptičan oko priliva novih sredstava, ne zato što mislim da inostranstvo nije spremno da nam ih da, već poučen iskustvom verifikacije već odobrenih kredita, mislim da će to ići teško. Mi smo imali odobreni kredit od Svetske banke koji je devet meseci čamio zbog Skupštine. Dok mi ne promenimo unutrašnjopolitičke okolnosti, ne možemo da računamo na te pare.



Kako će naš bankarski sistem da se ponaša u narednom periodu?

- Naš bankarski sistem je bolji od mnogih u okruženju i ono na čemu je guverner insistirao, a to su visoke rezerve, sad se pokazalo dobro. Sada su banke likvidne, kreditno sposobne, ali je veliko pitanje da li će biti dovoljno inicijativa i dovoljno preduzetništva da se te pare produktivno plasiraju, naprave profit za sebe, ali podignu i celokupnu privredu.



Da li kriza sa privrede može da se prelije na bankarski sektor?

- Mislim da je mala verovatnoća u našem slučaju. To je verovatnije u Americi, gde su finansijske turbulencije i počele i gde je prvi talas prošao. Moguće je da će se vratiti taj talas iz realnog u finansijski.



Da li postoji još neki izvor finansiranja naše privrede sem inokredita?

- Postoji slamarica. Po nekim proračunima, u njoj se čuvaju tri i po do četiri milijarde evra. E, sada je pitanje da li je moguće to izvući. Sigurno ne može sve, ali jedan deo od milijardu evra može da se ubaci u opticaj.

Nastavak na Blic...