Izvor: Politika, 10.Nov.2015, 17:20   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Skupljim gorivom do većih plata i penzija

Detalje o tome kada, kome i koliko će biti povećane plate i penzije sutra će saopštiti premijer Aleksandar Vučić

Odgovor na pitanje kada, kome i koliko će biti povećane plate i penzije novinari, a time i građani Srbije, juče nisu dobili ni od Džejmsa Rufa, šefa misije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), ni od ministra finansija Dušana Vujovića. Detalje iz njegovog resora će, kako je najavio Vujović, danas popodne otkriti premijer Aleksandar Vučić.

– >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Ako me još slušate, hteo bih da kažem da postoji ograničen fiskalni prostor – rekao je Ruf nakon što je primetio da su novinari iznenađeni činjenicom da ih je ministar Vujović uskratio za odgovor i da im je odlutala pažnja.

Međutim, ni predstavnik Fonda nije izneo više detalja. „Razumeo sam da premijer o tome želi da govori”, objasnio je nakon insistiranja novinara.

Uprkos tome što nije precizirano koliki prostor u budžetu za to postoji, nekoliko stvari je posle jučerašnje konferencije za novinare ipak jasnije. Prvo, da će povećanje plata i penzija biti skromno i da će biti usklađivano sa inflacijom. Međugodišnja inflacija iznosi 1,4 odsto. Takođe, Džejms Ruf je otkrio i šta će biti izvori povećanja plata i penzija s obzirom na to da je reč o rashodima koji će trajno povećati budžetske izdatke. Rast plata i penzija biti finansiran poskupljenjem goriva, odnosno povećanjem akciza.

– Ovo je dobro vreme da se povećaju akcize na gorivo s obzirom na veliki pad cena goriva – kazao je Ruf i objasnio da je vlada želela da fiskalni prostor bude veći, ali da to u ovom trenutku nije moguće.

Prema našim saznanjima, šef misije se i juče sastao sa premijerom Aleksandrom Vučićem gde su konačno dogovoreni procenti povećanja plata i penzija. Ono što je nezvanično moglo da se čuje jeste da će rast penzija biti do 1,5 odsto, dok će plate porasti samo zaposlenima u zdravstvu i obrazovanju. I to medicinskom osoblju i nastavnom kadru u osnovnim i srednjim školama.

Srbija je, inače, uspešno prošla treću reviziju programa sa Fondom. Očekuje se da Bord direktora MMF-a u decembru to i zvanično potvrdi. Vlada Srbije će, pre toga morati da ispuni neke uslove, ali juče nije rečeno koje. Prvi put, zvaničnici Fonda su nakon što su pohvalili rezultate u budžetu uputili i neke zamerke kada je o strukturnim reformama reč. Tako je Ruf istakao da se kasni sa procesom racionalizacije, kao i sa reformom javnih preduzeća. U tom smislu očekujemo napredak, poručio je Ruf.

Misija MMF-a je revidirala naviše projekcije realnog rasta bruto domaćeg proizvoda sa 0,5 na 0,75 za ovu godinu. Kada je o sledećoj godini reč Fond očekuje rast ekonomske aktivnosti od 1,75 odsto.  Ovo poboljšanje odraz je ranijeg oporavka u rudarskom i energetskom sektoru i ubrzanja investicija i otvaranja novih radnih mesta, ocenio je Ruf.

A. Telesković

------------------------------------------------ 

MMF:Šta se kaže u saopštenju?

Međunarodni monetarni fond podigao je prognozu rasta BDP-a Srbije za 2015. godinu na 0,75 odsto sa 0,5 odsto, koliko je prethodno iznosila, te odobrio povećanje plata i penzija u narednoj godini, nakon završetka treće revizije aranžmana Srbije s tom međunarodnom finansijskom institucijom.

Fiskalna realizacija u prvih devet meseci 2015. prevazišla je programske ciljeve. Misija se saglasila sa vlastima Srbije o ključnim parametrima Budžeta za 2016. godinu, navedeno e u saopštenju MMF, u kojem se, pored ostalog, kaže:

„Nastavlja se konsolidacija ekonomskog oporavka, podržana snažnim politikama i poboljšanim poverenjem. Misija MMF-a je revidirala naviše projekcije realnog rasta BDP-a za 2015. i 2016. godinu na 0,75 procenata odnosno 1,75 procenata. Ovo poboljšanje odraz je ranijeg oporavka u rudarskom i energetskom sektoru i ubrzanja investicija i otvaranja novih radnih mesta.

Međutim, uprkos padu koji je bio blaži nego što se očekivalo, potrošnja je i dalje umerena. Inflacija je i dalje dobro usidrena, ali je ispod cilja, zbog još uvek umerene agregatne tražnje i uvoznih cena, kao i pada cena voća i povrća.

Eksterni deficit bilansa tekućih transakcija beleži pad, u uslovima značajnog fiskalnog rebalansiranja i robusnog izvoza. Nastavak zdravih makroekonomskih politika i napredak u strukturnim reformama su od ključne važnosti za očuvanje i ubrzanje trenutne dinamike rasta.

Dobri fiskalni rezultati su se nastavili u trećem kvartalu. Fiskalna realizacija u prvih devet meseci 2015. prevazišla je programske ciljeve, zahvaljujući poboljšanoj naplati prihoda, ali i nižem izvršenju nekih rashoda, posebno javnih investicija.

Deficit sektora opšte države u2015. godini projektovan je na nivou od 4,1 procenata BDP-a, znatno ispod budžetiranog deficita od 5,9 procenata BDP-a, što predstavlja poboljšanje strukturnog deficita za oko 2,5 procenata BDP-a u poređenju sa 2014. godinom.

U isto vreme, došlo je do određenog kašnjenja u fiskalnim i strukturnim reformama, posebno u oblasti racionalizacije sektora opšte države i reforme sistema zarada. Misija podržava plan srpskih vlasti da iskoriste deo fiskalnog rezultata iznad projektovanog nivoa u 2015. godini za pokrivanje jednokratnih rashoda koji se odnose na dugovanja u vezi sa vojnim penzijama i plaćanjima Srbijagasa.

Od ključne važnosti je da se u narednom periodu reforma javnog sektora odvija po planu i da se obezbedi da državna preduzeća prestanu da iznova stvaraju fiskalne troškove.

Misija se složila sa vlastima Srbije oko ključnih parametara budžeta za 2016. godinu. To podrazumeva dalje smanjenje strukturnog deficita za 0,75 procenata BDP-a, uglavnom zahvaljujući racionalizaciji sektora države, obuzdavanju zarada i penzija, kao i smanjenjima subvencija za poljoprivredu i elektronske medije. Kada se uzmu u obzir otpremnine i drugi jednokratni rashodi, ukupni deficit će iznositi blizu 4 procenta BDP-a.

Poboljšanje fiskalne situacije do sada, uz planirano povećanje akciza na gorivo, otvara prostor za skromno povećanje penzija u 2016. godini, kao i za određena ciljana povećanja zarada sa namerom da se smanje razlike u zaradama u sektoru opšte države.

Ukupna potrošnja na zarade i penzije treba da nastavi da se smanjuje kao udeo BDP-a ka srednjoročnim ciljevima od 7 odnosno 11 procenata BDP-a. Poboljšanje planiranja javnih investicija u 2016. godini, uključujući punu analizu isplativosti, od ključne je važnosti za efikasno korišćenje javnih resursa i držanje pratećih fiskalnih rizika pod kontrolom.

S obzirom na usidrena inflatorna očekivanja i napredak u fiskalnoj konsolidaciji, nedavna relaksacija monetarne politike predstavlja ispravan potez koji bi trebalo da podrži rast u privatnom sektoru. Prostor za dalja smanjenja referentne stope će zavisiti od kretanja inflatornih očekivanja, eksternog okruženja u pogledu finansiranja i daljeg napretka u pogledu planirane fiskalne konsolidacije.

Program reforme finansijskog sektora se odvaja u skladu sa planom. Izmene zakonskih propisa u cilju lakšeg uklanjanja prepreka rešavanju pitanja problematičkih kredita, nakon nedavnog usvajanja strategije za rešavanje problematičnih kredita, napreduju, mada uz određeno kašnjenje. Specijalne dijagnostičke studije kvaliteta aktive banaka uskoro bi trebalo da se privedu kraju. Dalji napredak u realizaciji programa za finansijski sektor bi doprineo intenzivnijim ekonomskim aktivnostima putem unapređene finansijske stabilnosti i intermedijacije.

Misija pozdravlja ponovo potvrđenu opredeljenost vlasti da se nastavi sa realizacijom širokog programa strukturnih reformi. Međutim, potrebne su odlučnije reforme državnih preduzeća da bi se postigli opipljivi rezultati, uključujući bolju finansijsku održivost, korporativno upravljanje i rast u kome prednjači privatni sektor.

U vezi sa tim, misija apeluje da se dođe do održivog rešenja za 17 strateških preduzeća u toku narednih meseci, kroz privatizaciju, restrukturiranje ili stečaj, kao i da se nepokolebljivo realizuju reforme energetskog i saobraćajnog sektora.

Opšte uzev, sveobuhvatni program prilagođavanja i reformi doneo je veoma dobre rezultate u toku prve godine realizacije, i to u pogledu rasta, zaposlenosti i smanjenja fiskalnih i eksternih neravnoteža. Međutim, puno toga treba da se uradi da bi se stabilizovala silazna putanja javnog duga, razvile delotvorne javne institucije i državna preduzeća postavila na tržišne osnove.

Srbija se takođe suočava sa daljim eksternim rizicima, posebno u pogledu porasta globalnih kamatnih stopa, usporavanja privredne aktivnosti na tržištima u usponu i potencijalnog intenziviranja izbegličke krize. Poštovanje obaveza u okviru programa sa MMF-om će pomoći da se rešavaju pitanja ovih osetljivosti i poboljša ekonomska perspektiva Srbije.”

Nastavak na Politika...

Radio Slobodna Evropa: Veće plate i penzije, ali skuplje gorivo