Izvor: Politika, 02.Sep.2010, 00:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Skuplja hrana odmrzla MMF
Smatramo da je povećanje plata i penzija u januaru 2011. društveno i fiskalno odgovoran kompromis, kaže Bogdan Lisovolik, stalni predstavnik MMF u Beogradu
Međunarodni monetarni fond je promenio stav i odlučio da plate i penzije odmrzne u januaru, umesto u aprilu, jer je bilo neophodno uspostaviti neku vrstu ravnoteže, kaže za „Politiku” Bogdan Lisovolik, stalni predstavnik ove međunarodne finansijske institucije u Srbiji. Pregovarači su balansirali između >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dve činjenice: da Srbija ima visok minus u državnoj kasi, ali i da su i plate i penzije zamrznute skoro dve godine.
Kao novi argument pojavila se i potreba da se građanima i penzionerima pruži neka vrsta nadoknade zbog aktuelnih poskupljenja hrane, a to ne bi bilo moguće kompenzovati ukoliko bi do prvog odmrzavanja došlo u aprilu i to za šestomesečni rast cena na malo, kaže naš sagovornik.
– Na kraju, smatramo da je to i društveno, ali i fiskalno odgovoran kompromis. Pomeranje odmrzavanja sa aprila na januar iziskuje dodatne troškove od oko pet milijardi dinara u budžetu za 2011. godinu. Ali bi zbog toga trebalo i da se napravi dodatni prostor smanjenjem ostalih troškova ili povećanjem nekih poreza.
Albert Jeger je rekao da povećanje plata i penzija za jedan odsto znači povećanje javne potrošnje za osam milijardi dinara. Kako će, onda, januarsko odmrzavanje predstavljati trošak od samo četiri, pet milijardi?
Naše računice pokazuju da će premeštanje odmrzavanja sa aprila na januar 2011. godine značiti i dodatne rashode budžeta od osam, devet milijardi dinara. Istovremeno, postignut je i dogovor da se odustane od januarske isplate jednokratne pomoći građanima i penzionerima u ukupnom iznosu od četiri milijarde dinara, što je bilo ranije dogovoreno. Dakle, kad se to oduzme, troškovi će biti svega četiri, pet milijardi dinara. Tačan iznos će zavisiti od inflacije potrošačkih cena u drugoj polovini ove godine, koji u ovom času još ne znamo tačno. Ako inflacija bude veća, to će značiti i veći nominalni rast zarada, ali i veće troškove za budžet.
Znači li to da će glavna tema prilikom sledeće posete misije biti da li šest milijardi dinara „manjeg manjka” potrošiti na veću jednokratnu pomoć penzionerima ili na subvencije za građane i privredu?
Ne baš. Prvo, rebalans budžeta za 2010. godinu sigurno će biti jedna od tema koje će biti razmatrana tokom sledeće revizije. Međutim, mi još ne znamo da li se će trenutna procena, po kojoj će se u kasi akumulirati šest milijardi dinara, ostvariti. To može razgovore da okrene u oba smera, u zavisnosti od toga kako će se kretati prihodi i rashodi u narednih nekoliko nedelja. Međutim, druga ključna tema u oktobru biće detaljno razmatranje budžeta 2011. godinu.
A kada je o oporavku reč, kakva je procena MMF-a? Kada će zaposlenost početi da raste?
To je teško reći. Tržište rada je bilo veoma ranjivo. S druge strane, troškovi radne snage sada su manji. Srbija će postati izvozno konkurentnija zemlja, što bi trebalo da stvori uslove za sigurnija radna mesta, ali i kvalitetnije poslove. Mi, nažalost, očekujemo da će zaposlenost nastaviti da pada ove 2010. godine, a da će se zatim stabilizovati u 2011, nakon čega bi moglo da dođe i do rasta broja zaposlenih. Moram da priznam da postoje i neki rizici za ovu procenu.
Anica Nikolić
objavljeno: 02.09.2010.
