Izvor: B92, 02.Nov.2010, 01:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sindikati se spremaju da ruše Vladu
Beograd -- Nakon što su u ponedeljak propali pregovori Vlade i sindikata o Zakonu o penzijama, sindikati najavljuju da danas pokreću potpisivanje peticije za smenu Vlade.
Lider Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović kaže da su pregovori okončani praktično bez rezultata i da su sindikati "opravdano veoma nezadovoljni".
On kaže da je od.svih zahteva prihvaćeno da zaštitna granica za minimalnu penziju iznosi 27 odsto prosečne neto zarade, zbrinjavanje >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << zaposlenih koji budu proglašeni tehnološkim viškom, kao i pomeranje granice za odlazak žena u penziju tek 2013. godine. Orbović kaže da je Cvetković najpre rekao šta je plus, a šta je minus ali da je već narednog dana „bila neka druga priča".
Orbović kaže da je čuo da će MMF ostati do kraja ove nedelje, pa možda i naredne samo zbog ovog zakona, ali da sindikati nemaju ništa sa njima jer su se oni dogovarali sa Vladom. "Ne vidimo zašto bi se razgovaralo sa MMF-om, mi smo se dogovarali sa Vladom i ona je ta sa kojom želimo da pregovaramo. Naravno, ukoliko stigne poziv od MMF-a za sastanak mi ga nećemo odbiti", ističe Orbović.
Orbović je zato najavio da će u podne početi prikupljanje potpisa za smenu Vlade Srbije. "Od srede će to biti skupljanje potpisa na nivou cele Srbije u svim gradovima, na svim trgovima u svim firmama, po kućama”, kaže on.
"Znači aktivnosti će početi potpisivanjem peticije, posle toga ulazimo u štrajkove upozorenja po granskim sindikatima, generalni protest koji će biti na dan kada se predaje peticija i ti protesti će biti nastavljeni sve dok ne bude izabrana nova vlada”, navodi Orbović.
"Danas će cela Srbija početi da prikuplja potpise, mi u Beogradu krećemo sa akcijom u Knez Mihailovoj ulici, ispred restorana Ruski car, gde će biti naš štand. I tu je bilo problema jer nam opština Stari Grad to nije dozvolila iako smo dobili odobrenje od policije. Bez obzira na sve mi ćemo to uraditi", kaže predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Ranka Savić.
Savićeva je rekla da sindikati, ipak, neće bežati od toga da ponovo sednu za pregovarački sto, ukoliko Vlada Srbije pronađe prihvatljivo rešenje za zahteve sindikata. "Za nas je neprihvatljivo da ne žele da razgovaraju o zaštitnoj klauzuli, jer prve dve godine penzije neće padati, ali će se to dogoditi nakon dve godine po isteku mandata ove Vlade", rekla je ona.
Istovremeno, Novosti navode da su sa predlozima Vlade saglasni stručnjaci Međunarodnog monetarnog fonda, ali im je i dalje sasvim neprihvatljiv predlog o uvođenju zaštitne odredbe koja garantuje podizanje prosečne penzije ukoliko ona padne ispod 60 odsto prosečne plate, "jer za to, jednostavno, nema novca".
Kako Novosti saznaju, sindikalnim vođama Vlada Srbije dala je poslednju ponudu, sastavljenu na osnovu predloga Međunarodnog monetarnog fonda, ali je izostao zvanični odgovor. On se očekuje u utorak pre podne.
Sindikati su tako dobili dodatno vreme da još jednom promisle da li će, ipak, prihvatiti ponudu ili će, kako je izvesnije, preći na "plan B". Prema tom scenariju, granski sindikati organizovali bi proteste u svim većim gradovima Srbije, počeli bi i prikupljanje potpisa za obaranje Vlade, a veliki štrajk organizovali bi u glavnom gradu onoga dana čim se sporni zakon vrati u Skupštinu. Bolji scenario podrazumevao bi vraćanje izmenjenog predloga zakona u Skupštinu. U njega bi bile unete odredbe od kojih sindikati, za sada, ne žele da odstupe.
Najizvesniji rasplet će biti - štrajkovi. U sindikatima kažu da nemaju nameru da odustanu od insistiranja na usvajanju "punog paketa", kao i da ne žele da nastave sa "neformalnim razgovorima" kakve su vodili "tokom dana". Ukoliko Vlada ne prihvati ovu opciju, sindikati će započeti sa sakupljanjem potpisa za njeno obaranje. Prvi punkt će biti postavljen u podne u beogradskoj Knez Mihailovoj ulici.
Na sto zaposlenih imamo 85 penzionera i 45 onih koji ne rade
Problem neodrživog sistema finansiranja penzionera star je decenijama i to jeste vruć krompir koji je nasleđen, za koji ova vlada nije odgovorna i koji više ne trpi odlaganje rešenja. Sada na sto zaposlenih imamo 85 penzionera i 45 onih koji ne rade i takva situacija nije više moguća.
Bez rasta i razvoja, dakle uvećanja bruto društvenog proizvoda, sindikati mogu tražiti šta hoće, a Vlada može obećati sve što mora. Ekonomska realnost će biti jedina mera koja će odrediti iznos penzija. To nije, kažu ekonomisti, proizvoljna i dogovorna kategorija.
Bogdan Lisovolik, stalni predstavnik MMF u Srbiji, s razlogom konstatuje da je sadašnji udeo penzija u BDP-u blizu 14 procenata, što je mnogo. "Gledajući zemlje Evrope, mnogi konkurenti Srbije, nove članice EU i zemlje poput Mađarske, Poljske i baltičke zemlje, imaju manje odnose izdvajanja za penzije u odnosu na BDP. Na primer, Rumunija ima potrošnju za penzije od osam odsto BDP-a, ali je izglasala i implementirala svoju penzionu reformu", smatra Lisovolik.
"Narednih godina je na udaru tekuća potrošnja države, zatim kontrola rasta plata u javnom sektoru i svođenje novca koji ide u penzioni fond u realne okvire. Usvajanjem Zakona o budžetskom sistemu, u narednih pet godina penzije mogu da iznose 10 odsto od bruto društvenog proizvoda (BDP) i samo se na taj način obezbeđuje održivost sistema. Ako raste bruto domaći proizvod, a opada procenat koji se izdvaja za tekuću potrošnju, to ne znači i smanjenje plata i penzija. Naprotiv, one će apsolutno da rastu", kaže profesor Jurij Bajec.
Naravno, nije problem što budžet dotira penzije, jer to rade i druge zemlje, čak i bogata Nemačka. Kada ne bi bilo transfera novca iz budžeta u Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, teško bi se mogla isplatiti gotovo polovina svih penzija. Ono što je neodrživo je stopa izdvajanja koja je sada visoka i za koju nema pokrića u realnom novcu.
Fakat je da država nema dovoljno novca u budžetu za dalja dotiranja penzionog fonda, jer sada Vlada mora da namiri skoro 50 odsto ili nekoliko stotina milijardi dinara. Sve i da hoće, novca jednostavno nema. S druge strane, gotovo svi sindikati tvrde da je na sceni "socijalni lapot” i zbog problema sa penzijama najavljuju obaranje Vlade.
"Insistiranje na zaštiti prava penzionera na sadašnjem nivou direktno će ubrzati smanjivanje broja zaposlenih i otežati buduće isplate penzija. Penzija predstavlja stečeno pravo, ali kako će se stečeno pravo isplaćivati ukoliko za pet godina budemo imali više od dva miliona penzionera i manje od 1,5 miliona zaposlenih", upozorava ekonomista Miodrag Zdravković.
Rudari spremaju reprizu 5. oktobra?
Ako bude usvojen zakon o penzijsko-invalidskom osiguranju, ovakav kakav je predložen, uslediće "novi 5. oktobar", kažu radnici Rudarskog basena Kolubara.
Prosek u Kolubari 50.000 dinara
"Prosečna plata u Kolubari sa svim dodacima i noćnim radom, iznosi oko 50.000 dinara", kaže Ranković i dodaje da bez tih dodataka, plata rudara Kolubare ne prelazi 30.000 dinara. Zarade nisu povećavane više od dve godine, otkako su zamrznute.
"Sve će na ugljenokopima stati kao 2000. godine, kada smo se pobunili protiv krađe izborne volje građana", kaže Miodrag Ranković, predsednik Sindikalne organizacije Rudarskog basena Kolubara.
On upozorava da Nacrt zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju direktno pogađa rudare, jer ukida beneficiju koju su do sada imali, pa će im do penzije, u proseku, biti potrebno četiri godine više staža nego do sada.
"Rudari su do sada zbog beneficije u penziju odlazili sa 36 godina radnog staža. Beneficija je apsolutno opravdana, jer radimo u izuzetno teškim uslovima, pod vedrim nebom, po mrazu i tropskim vrućinama, 24 časa, bez predaha", objašnjava Ranković.
"Ljudi nam ginu na kopovima, ostaju teški invalidi, dobijaju profesionalna oboljenja, i ta beneficija bila je jedina nagrada za rad u takvim uslovima. Ako je ukinu, rudari će u štrajk! Vlast, očigledno, nije ni svesna da je Kolubara na buretu baruta", dodaje on.
Ranković navodi da je među 12.000 zaposlenih u Kolubari više od 1.000 invalida. Retko koja firma u Srbiji, kaže, ima tako neslavan "skor".
U Sindikatu Kolubare ogorčeni su i što su, kažu, svrstani u isti koš sa javnim sektorom, pa su i plate rudara, zbog ekonomske krize, pre nekoliko godina - zamrznute. "Štrajk koji ćemo otpočeti ako nam ukinu beneficije isključivo je radnički, nema ni trunke politike. Sve zavisi od države, odnosno Vlade Srbije", naglašava Ranković.
Pratite specijal: NIS na berzi
