Izvor: B92, 17.Jun.2012, 16:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rizično odustati od zamrzavanja?
Beograd -- Odustajanje od zamrzavanja plata i penzija, kao mere fiskalne konsolidacije, rizična je strategija, kaže urednik "Kvartalnog monitora" Milojko Arsić.
Prema njegovim rečima, u suprotnom, preti opasnost od nastavka ubrzanog rasta javnog duga, a smanjenje budžetskog deficita biće skromno.
"Mislim da će, ukoliko se odustane od te mere, stabilizacija biti dosta sporija, da će smanjivanje fiskalnog deficita >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << biti skromno i u ovoj i u narednoj godini, a to znači da će javni dug realtivno brzo i dalje rasti", kaže Arsić.
Arsić kaže da su, moguće, možda, alternativne mere od kojih neke ne bi bile dobre kao što je smanjivanje javnih investicija.
Treba posmatrati svaku od tih mera, ne samo sa stanovišta njenog uticaja na fiskalni deficit, nego i sa stanovišta uticaja na oporavak i rast privrede.
Prema Arsiću, teško da bi neke druge mere mogle da daju isti efekat kao zamrzavanje plata i penzija jer su u plan koji je predložio Fiskalni savet već uključene moguće uštede pri nabavci robe i usluga, na subvencijama ili kod otpuštanja viška radnika.
Arsić je naglasio da treba imati u vidu da, ukoliko bude povećana stopa poreza na dodatu vrednost, a odustane se od zamrzavanja plata i penzija, onda će značajan deo dodatnih prihoda od poreza na dodatu vrednost (PDV), verovatno nekih 30 do 40 odsto, otići na dodatne plate i penzije, koje će biti povećane, između ostalog, za onaj rast cena koji će biti posledica povećanja tog poreza.
"Odustajanjem od zamrzavanja plata i penzija se zadržavaju dosta visoki rizici, da javni dug postane neodrživ, da postane nemoguće njegovo finansiranje," ocenio je Arsić.
Arsić je primetio da "ukoliko gledamo šta rade druge zemlje u okruženju i u Evropi, teško je pretpostaviti da su svi njihovi ekonomisti nestručni i njihovi političari neodgovorni i preuzimaju tako drastične mere štednje, kao što je smanjenje plata i povećanje poreza, a da samo u Srbiji nije neophodno".
Arsić je naveo primer Slovenije koja smanjuju plate, Hrvatske koja je povećala PDV, a planira i smanjivanje plata, kao i da je većina zemalja u Evropi povećala neki porez, najčešće PDV.
