Izvor: BKTV News, 02.Avg.2014, 11:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ritam reformi
„Točak“ reformi u Srbiji počeo je da se okreće sve brže i brže.
Posle usvajanja izmena Zakona o radu, koji je označen kao ključni reformski zakon, a koji nije bio baš po volji sindikata, krenulo se i u mnogo puta odlaganu reformu penzijskog sistema – kroz izmene Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, koji je predvideo postepeno (do 2032. godine), izjednačavanje starosne granice za žene i muškarce za odlazak u penziju (na 65 godina), ali i >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << penale za prevremeni odlazak u penziju.
Kod penzija smo došli do zida, jer dugoročno je neodrživa situacija da se čak 14 odsto BDP-a izdvaja za penzije, što je najviši nivo u regionu (odmah iza Italije i u Evropi), i da je odnos izmedju zaposlenih i penzionera skoro na nivou jedan prema jedan (a ne treba podsećati da je optimalan odnos 2,5 : 1 ili čak 3 : 1 u korist zaposlenih, što će kod nas još dugo biti ekonomska naučna fantastika). Uz paket medijskih zakona, koji je uskladjen sa evropskim zakonodavstvom, tu su i izmene Zakona o privatizaciji i stečaju, koje bi trebalo da omoguće da se u doglednom roku reši sudbina preduzeća u restrukturiranju, kao i onih preduzeća koja još nisu privatizovana. Budžet jednostavno više ne može sebi da priušti izdvajanje 800 miliona evra subvencija za preduzeća u restrukturiranju i javna preduzeća.
Vlada je odlučila i da krene u reformu javnih preduzeća, koju je otpočela smenama neefikasnih direktora javnih preduzeća i ustanova, posebno onih koji prave gubitke. I taj proces će se nastaviti. Država jednostavno više ne može tolerisati kumuliranje gubitaka javnih preduzeća, koji su samo u prošloj godini bili veći od 50 milijardi dinara, dvostruko veći od gubitaka ostale privrede. U prvoj fazi ide se na reformisanja upravljanja u javnim preduzećima, izbor profesionalnijih i uspešnijih menadžera koji će imati za zadatak da smanje gubitke i unaprede poslovanje javnih preduzeća. Ideja Vlade da se za v.d. direktora javnih preduzeća izaberu iskusni rukovodioci, bez obzira na stranačku pripadnost, a možda i neki od uspešnih privatnih biznismena, a da se direktori ,,za stalno,, izaberu na konkursima, je interesantna, a vreme će pokazati koliko će takvo rešenje doprineti unapredjenju upravljanja javnih preduzeća. Naravno, ne treba zaboraviti da se ne može očekivati rešenje preko noći, i da se stanje u javnim preduzećima ne može promeniti za mesec ili dva.
Ohrabruju nastojanja Vlade Srbije da što pre pronadje nove strateške partnere za pojedina velika preduzeća u restrukturiranju, poput Železare Smederevo, FAP-a, Petrohemije i dr. koji predstavljaju i najveće finansijsko opterećenje budžeta. I ta mera je deo složenog postupka fiskalne konsolidacije, obzirom da će deficit budžeta u ovoj godini, prema proceni Fiskalnog saveta, biti oko 2,6 milijardi evra odnosno oko 8,3 odsto BDP-a, što predstavlja verovatno najveći budžetski deficit u Evropi (ne računajući Ukrajinu). Uz javni dug koji je u junu dostigao nivo od 21,2 milijarde evra, odnosno 66 odsto BDP-a (a do kraja godine mogao bi da dostigne i 73 odsto BDP-a), država više nema kuda i mora da sprovodi radikalne mere fiskalne konsolidacije.
Stručnjaci upozoravaju da bi javni dug, i uz smanjenje deficita, u naredne tri godine mogao da dostigne 80 odsto BDP-a, a Srbiji bi bilo potrebno da se zadužuje za oko 5 milijardi evra godišnje da bi pokrila deficit i otplatila dugove koji dolaze u tom periodu, što nas realno uvodi u visok rizik od krize javnog duga. I zato sada pred državom stoji ozbiljan proces preispitivanja gde se sve u okviru budžetskih troškova može u kratkom periodu uštedeti što je moguće više novca. Rešavanje problema pojedinih preduzeća u restrukturisanju doneo bi odredjeno olakšanje, dugoročno i reforma javnih preduzeća, a u tom korpusu se nalazi i pitanje smanjivanja plata u javnom sektoru i penzija. U Vladi još uvek nije doneta odluka kada bi se i u kojem iznosu išlo u smanjivanje plata i penzija, iako je pominjano da bi iznos smanjenja bio najviše 10 odsto.
Sa druge strane, Fiskalni savet ističe da bi procenat smanjenja trebalo da bude 15 odsto, i da se na taj način ostvari budžetska ušteda od 800 miliona evra. Svaki manji procenat smanjenja plata i penzija, mogao bi da bude nadomešten povećanjem stope PDV-a, sa svim njegovim negativnim uticajima na promet u maloprodaji, ali i na rast cena. Vlada je pred iskušenjem da pronadje tu krhku ravnotežu izmedju potrebne uštede u budžetu i socijalne prihvatljivosti mera fiskalne konsolidacije, koje će na kraju krajeva biti ugradjene i u rebalans budžeta. Taj rebalans će biti i glavni ispit Srbije pred MMF-om, i preduslov za zaključivanje novog aranžmana sa Fondom. MMF ume da bude veoma rigidan u postavljanju zahteva za zaključivanje sporazuma, posebno u segmentu fiskalne konsolidacije, dok Vlada Srbije mora da vodi računa i o socijalnoj prihvatljivosti i ,,granici trpljenja,, reformi.
Stiče se utisak da je premijer Vučić veoma svestan situacije u kojoj se zemlja nalazi i reformskih mera koje moraju da se preduzmu, bez obzira na očekivane otpore, i da je odlučan da te mere sprovede. Isto tako, stiče se utisak i da su gradjani uglavnom svesni mera koje će morati da se preduzmu kako bi se izbegao ,,grčki scenario,,. Jer ako postanemo „dužni kao Grčka“, tada taj scenario podrazumeva oštre mere, ali bez vodjenja računa o socijalnoj prihvatljivosti.
Autor: Zoran Pavić
The post Ritam reformi appeared first on BK Televizija - BKTV News - Telefakt.
Pogledaj vesti o: Penzija
