Izvor: B92, Tanjug, 22.Jun.2009, 17:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Različiti predlozi MMF-a i Vlade
Beograd -- MMF predlaže da Srbija smanji plate i penzije i poveća PDV kao mere za prevazilaženje krize. Ministar Mlađan Dinkić kaže da nema potrebe za takvim merama.
Vlada Srbije mora hitno da primeni efikasne mere kojima bi se obezbedilo bolje punjenje budžeta, izjavio je stalni predstavnik misije MMF-a u Srbiji Bogdan Lisovolik. On je naveo da mere koje bi pomogle smanjenju deficita su povećanje PDV-a i smanjenje plata u javnom sektoru.
Međutim, kako >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << je rekao, to nisu jedine mere koje su na raspolaganju vladi, ali je naveo da mora brzo da se deluje.
"Potrebno je da vlada razmatra hitne mere, ali da paralelno sa njima radi na strategiji dugoročnih reformi", naveo je Lisovolik.
On je podsetio i da je obaveza vlade da uvede red u "fiskalnu kuću", što znači da još više smanji izdatke u sferi javne potrošnje, poboljša poresku naplatu, vodi računa o tome da ne bude zakasnelih plaćanja države prema javnim preduzećima, kao i da se prati stanje u korporativnom sektoru i ne stvara problematičan "krug likvidnosti".
"U memorandumu o ekonomskoj i finansijskoj politici predviđeno je povećanje PDV-a i smanjenje plata u javnom sektoru. Taj memorandum sadrži mere za prevazilaženje krize kao i plan kako bi se popunile budžetske rupe”, kazao je Lisovolik.
"Nijedna mera nije idealna. Ako postoji alternativni način da se smanji budžetski deficit i to može da bude uzeto u obzir, naročito ako su predložene mere kredibilne. Bez primene korektivnih mera nećemo moći da nastavimo sa primenom planiranog aranžmana”, rekao je on.
Bogdan Lisovlik (Tanjug)
Potpredsednik Vlade Srbije i ministar ekonomije Mlađan Dinkić kaže da država neće smanjivati plate i penzije, niti povećavati PDV.
Prema njegovim rečima, zbog manjka budžetskih prihoda, Srbija će povećati budžetski deficit i smanjivati državnu administraciju.
Dinkić je rekao da bi smanjenje plata i penzija dodatno smanjilo tražnju, dok bi povećanje PDV-a značilo "ispumpavanje" likvidnosti iz privrede.
"Nije stvar u tome da je svaki savet MMF-a uvek dobar savet. Većina njihovih saveta su dobri, ali neki nekada nisu”, kaže Dinkić.
"Manevarski prostor u uslovima krize postoji u povećanju budžetskog deficita, malo većem zaduživanju i smanjivanju administracije. Dakle, ne smanjiti plate, već broj nepotrebnih ljudi u administraciji i ubrzati poslovne procese”, objasnio je on.
Dinkić je naveo da je Srbija daleko manje zadužena od drugih evropskih zemalja, napominjući da je prosečna zaduženost zemalja EU sto odsto bruto domaćeg proizvoda, a budžetski deficit je šest odsto BDP-a, što je dva puta više od Srbije.
On je ocenio da je ekonomska kriza dostigla vrhunac krajem prvog tromesečja ove godine, a da je od tada došlo do stabilizacije privrede na nižem nivou.
Dinkić je zaključio da će za oporavak od krize biti potrebno vreme, najverovatnije od četvrtog tromesečja ove godine.
Direktor Instituta ekonomskih nauka Dejan Erić kaže da se prihodi mogu istvariti kroz povećanje proizvodnje, a ne kroz povećanje nameta.
"Ne možete očekivati da ćete povećanjem nameta ostvariti prihode, nego samo kroz povećanje obima proizvodnje”, ukazao je Erić.
"Zato treba činiti mere, pre svega, ka povećanju obima proizvodnje, ka privlačenju kompanija kao što je 'Fijat’, ka privlačenju nekih drugih velikih kompanija koje u ovim kriznim vremenima traže nove lokacije, traže nove mogućnosti”, smatra on.
Prema procenama MMF-a već sada je izvesno da će pad ekonomske aktivnosti u 2009. godini u Srbiji biti bliži lošijem scenariju koji je predviđao pad od šest, umesto optimističnih dva odsto.
Lisovolik, međutim, kaže da je Srbija u boljem položaju nego zemlje u okruženju, zbog zdravog i jakog bankarskog sektora.
