Izvor: B92, 18.Okt.2010, 02:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Radnici na crno rade za hranu i 15€
Beograd -- Država na radnicima koji rade u sivoj zoni, u koje spadaju i oni koji rade na crno, godišnje gubi 20 milijardi dinara ili 190 miliona evra.
Radnici takođe mnogo gube. Na granici izdržljivosti rade 12 sati dnevno, ne mogu da računaju na penzije jer nisu prijavljeni ni na zdravstveno osiguranje ukoliko se povrede na radu.
Ostala prava su im takođe uskraćena, jer, praktično, nema ko da ih štiti. Inspektora je premalo, a sudovi su prespori. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Rešenja za ovaj problem još nema.
Na crno u Srbiji najviše rade zanatlije i poljoprivrednici, gde, prema nekim procenama, na jednog legalnog radnika dolazi jedan nelegalan. Slede trgovina i građevinarstvo gde van legalnih tokova, u sezoni, radi i više od polovine zaposlenih u ovom sektoru.
Prosečna plata u avgustu iznosila je oko 34.000 dinara, a Socijalno-ekonomski savet i Savez samostalnih sindikata procenjuju da u Srbiji na crno radi oko 800.000 ljudi. Sva davanja državi u prosečnoj zaradi učestvuju sa 62,5 odsto, pa računica kaže da Srbija samo po ovom osnovu godišnje gubi 17 milijardi dinara ili 160 miliona evra. Preciznije, Fond PIO koji uzima 22 odsto prosečne zarade, gubi skoro šest milijardi dinara, dok je država samo kroz porez na zarade od 12 odsto na gubitku od 3,2 milijarde dinara. Toliko je približno u minusu i zdravstveni fond. Fond za nezaposlenost tanji je za pola milijarde. Kad se tome dodaju sekundarni gubici, budžetska kasa tanja je za još nekoliko milijardi dinara.
Ove probleme bi delimično mogle da reše izmene Zakona o radu na kojima radi resorno ministarstvo, ali je uz veći broj inspektora rada potrebna i doslednija primena kazni.
U Inspektoratu za rad su u više navrata predlagali mere kako bi se smanjio i sankcionisao rad u sivoj ekonomiji. Reč je o izmenama zakona kojima bi poslodavci bili u obavezi da kad radnik počne da radi, bude i prijavljen i da se istog dana registruje kod nadležnog državnog organa.
Iako kazne za poslodavce koji zapošljavaju radnike na crno nisu male i iznose od 400.000 do milion dinara, u Inspektoratu za rad kažu da gotovo ni u jednom slučaju u poslednjih pet godina ovako visoke kazne nisu izrečene.
"Dešavalo se da kazne idu i ispod zakonskog minimuma. Imamo primere da je poslodavac već bio u prekršaju jer je imao radnike bez ugovora o radu, a da mu je po novoj prekršajnoj prijavi organ za prekršaje izrekao kaznu od 10.000 dinara. To obesmišljava rad inspekcije, a veliki broj prekršajnih prijava ili zastari ili se iz nekog razloga obustavi postupak", kaže direktor Inspektorata za rad Radovan Ristanović i dodaje da dosta očekuju od reforme sudstva.
"Otkriveni broj zatečenih u radu na crno mogao bi da bude veći. Ali, mi za celu Srbiju imamo 285 inspektora. Tako na jednog inspektora dođe 1.100 poslodavaca, koje je gotovo nemoguće pokriti", kaže Ristanović.
Da bi država stimulisala poslodavce da prijave radnike, privrednici su predlagali smanjenje davanja državi, i to za profitabilne sektore. Primena takvih mera recimo u poljoprivredi značila bi i veći broj registrovanih gazdinstava i dvostruku korist. Država bi na taj način punila kasu, a poljoprivrednici bi imali mogućnost da konkurišu za kredite ili državne subvencije. Ovaj program postoji u Sloveniji i Slovačkoj gde su porezi i doprinosi u poljoprivredi i tekstilnoj industriji upola manji nego u ostalim sektorima.
Pratite specijal: NIS na berzi
