Izvor: RTS, 25.Okt.2021, 13:19
Rad sa decom nekad i sad – profesor Potkonjak ima poruku za sve buduće pedagoge
Godinu dana nakon kragujevačke tragedije, u beogradskom Domu učenika u privredi u Beogradu, profesor doktor Nikola Potkonjak započeo je pedagoški rad sa decom - izbeglicama. Danas ga ubrajaju u najveće srpske pedagoge druge polovine 20. veka. U penziji je tri decenije, ima 98 godina i na čelu je Srpske akademije obrazovanja.
Od penzionisanja pre gotovo tri decenije i mira koji je našao u Užicu, supruginom zavičaju, svakodnevna rutina devedesetosmogodišnjeg >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Nikole Potkonjaka je obavezna šetnja i čitanje štampe. Potom seda za kompjuter koji mu je, kaže, prozor u svet, i zbog dece koja su daleko, i svakodnevnog naučnog rada - sa jasnom porukom budućim pedagozima.
"Poruka je da uče, da rade, da se trude da ono što nauče da primene u praksi, ali da u praksi svakom detetu pristupe na svoj način, svako dete je osoba za sebe i svako zahteva svoj pristup", ističe profesor Potkonjak.
Moraju da vole svoj posao, decu, da prate savremena društvena kretanja.
Izuzetno je važno i da stalno proširuju znanja iz pedagogije, ali još važnije je vaspitanje za koje je danas , u vreme onlajn nastave, sve manje vremena.
"Mnogo je značajnije ko nosi ta znanja, ko je čovek koji ta znanja poseduje, jer ta znanja mogu da se upotrebe i pozitivno i negativno", upozorava iskusni pedagog.
Profesor Potkonjak nije ni sanjao da će se baviti pedagogijom već tehnikom, kao njegov zemljak Nikola Tesla.
Međutim, kako nije imao za gimnazijsku školarinu upisao se u učiteljsku školu, stalno se usavršavajući.
"Ako već ne mogu da se bavim tehnikom, već moram pedagogijom, da budem u pedagogiji bar nešto dobro, da uradim nešto, da se trudim da budem među najboljima. Kažu da sam uspeo", priča profesor Potkonjak.
I to je nesporno, tvrde njegovi studenti i potom kolege, o čemu svedoči i nekoliko stotina bibliografskih jedinica iz pedagogije čiji je autor, objavljujući ih i po penzionisanju.
Prof. dr Novak Laketa, doktorand profesora Potkonjaka, kaže da njegov mentor nije dopuštao da pedagogija "postane sluškinja politike" i da je to njegova velika zasluga.
"On dokazuje da čovek ne može ništa učiniti da ne ostari, ali može učiniti da ne zastari", naglašava njegov dugogodišnji saradnik prof. dr Mladen Vilotijević.
Svaki dan se mora na sebi raditi kaže profesor, zaslužan i za osnivanje učiteljskih fakulteta u Srbiji.
Pogledaj vesti o: Penzija, Kragujevac
.jpg)
