Izvor: Glas javnosti, 12.Jan.2010, 07:05   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Rad parlamenta pod lupom zakona

Predlog da se zakonski reguliše da narodni poslanik sa tri mandata, 55 godina života i 15 godina staža ode u penziju izazvao je različite reakcije u javnosti, uglavnom negativne. Predsednica srpskog parlamenta Slavica Đukić-Dejanović, međutim, u razgovoru za naš list, kaže da član zakona koji bi to regulisao još niti je na papiru niti u glavama poslanika donet kao definitivni stav.

- O tome još razgovaramo, a radna grupa za izradu zakona o Skupštini je iznela neke mogućnosti >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << za rešenje ovog pitanja, ali javnost nas poprilično upozorava da ne očekuje da se poslanici izdvoje od ostalih građana.

Rezolucija o Srebrenici

Predsednik Srbije je izjavio da je potrebno da usvojimo rezoluciju o Srebrenici. Postoji li takav predlog u Skupštini?

- Mi taj predlog nemamo, ali činjenica je da najveći broj građana u Srbiji i parlamentaraca osuđuje sve zločine uključujući i Srebrenici.

Pretnje

Nedavno ste dobili pretnje smrću? Kako to komentarišete?

- Moje obezbeđenje radi dobro svoj posao, a imam informaciju da je osoba koja je to iskazala uputila izvinjenje. Mislim da nije prećeno Slavici Đukić nego predsednici Skupštine i ostalim funkcionerima države.

Imovina

Da li ćete prijaviti imovinu do 31. januara?

- Naravno, poznato je da ja ne ostvarujem nikakva primanja u Skupštini već kao lekar i profesor. Imam stan od 50 kvadrata i auto. Moj suprug ima stan i imovinu na selu koju je nasledio. Moja primanja u Kliničkom centru će biti uredno prijavljena, kao i na Medicinskom fakultetu u Kragujevcu.

Koji su predlozi radne grupe?

- Postoji član u nacrtu ovog zakona o kome je diskutabilno da li uopšte treba da postoji ili da li treba da postoji u nekoj opštoj formi. Još razmišljamo da li neko treba da reguliše status poslanika u pogledu penzija. Ima poslanika koji misle da treba da imaju isti status kao i svi drugi zaposleni, ali ima i onih koji misle da poslanici rade vrlo delikatan i značajan posao i da treba da imaju i određene privilegije. Recimo, neki poslanici posle dva, tri mandata u Skupštini nađu se u pedesetim godinama života kada nemaju gde da se vrate, tako da neki misle da im treba dati mogućnost da ranije odu u penziju.

Da li je taj član zakona potekao od poslanika vaše stranke?

- Ne! Evo, što se mene tiče, ja nisam za taj član a mislim da poslanici SPS nemaju nijedan razlog više da taj član zakona guraju. Mislim da treba razmišljati o statusu poslanika, a lično sam za stav da, eventualno, i ako se penzije budu regulisale ovim zakonom, da se ne odnose na nas koji smo do sada poslanici, već da se tiču nekih budućih poslanika.

Dakle, neće se primenjivati retroaktivno?

- Moj stav je da ne, ali to još nije definitivno i o tome ćemo razgovarati.

Da li će novi zakon o Skupštini biti izglasan do 1. marta, odnosno pre prvog redovnog zasedanja, kako ste najavili?

- Planiramo da zakon bude izglasan pre ovog datuma, odnosno, pre perioda redovnog zasedanja. Naravno, to se mora i formalizovati. Dakle, moramo poštovati poslovnik, a to znači da najmanje 84 poslanika treba da predloži tekst zakona. U svakom slučaju, Skupština treba zakonski da reguliše svoj rad, i to jeste naša obaveza, koje ne proističe samo iz Ustava već i iz realnog života.

Imate li podršku većine za usvajanje ovog zakona?

- Izvukao se jedan segment, koji ni među poslanicima nije usaglašen tako da suština i tendencija ovog zakona jeste da Skupština stekne samostalnost koja se ogleda pre svega u tome da o sredstvima koja pripadaju Skupštini sami odlučujemo gde ćemo ih usmeriti. Dakle, neće ni vlada, ni Ministarstvo finansija, niti bilo ko drugi rešavati gde će ići novac i to je jedan od elemenata samostalnosti koji je jako bitan.

Koliko novca je predviđeno za rad Skupštine?

- Milijardu i po dinara, odnosno, trinaest miliona manje nego što je to bilo prošle godine. To je za sve obaveze, a one su veće nego što su bile prošle godine.

Budžetska sredstva će biti ista, samo je razlika u tome što ćemo mi tu istu količinu novca distribuirati u određene funkcije. U zakonodavno predstavničku i nadzornu, u koju planiramo da uložimo najviše, jer hoćemo da kontrolišemo kako se zakoni primenjuju. Veliki broj zakona je donet, ali to je mrtvo slovo na papiru ako se ne kontroliše njihova primena kroz rad nezavisnih institucija.

Pominje se i regulisanje poslaničkih plata. Hoće li to uticati na rad parlamenta?

- Plate nisu pet godina povećavane poslanicima. One su danas sasvim prosečne. Što se tiče smanjenja ili povećanja plata poslanicima i na njih se odnosi Zakon o platama.

Postoji li mogućnost za smanjenjem broja poslanika? Da li ih je previše?

- S manjim brojem poslanika mogao bi se kvalitetnije raditi posao u parlamentu i zakonodavni i nadzorni i u predstavničkim telima, ali da bi se to desilo moramo imati odluku dve trećine parlamentaraca, što znači da bi se s tim morao da složi i deo opozicije, ili da se ide na referendum, jer je to ustavna kategorija.

Šta se, u stvari dobija, novim zakonom o Skupštini?

- Institucija koja donosi zakone po prvi put će i samu sebe urediti zakonom, što proističe iz Ustava donetog 2006. Drugo, nadzorna funkcija nije moguća ako vas finansira vlada, a vi treba da ocenjujete ministre. Ono što mi posebno potenciramo, jeste da Skupština sama usmerava onoliko sredstava koliko ima i to će biti najveća promena. Najveći kvalitet će biti u tome što će se sedište rada prebacivati sa plenarnih sednica na odbore na kojima se stručno i odgovorno radi. Plenarne sednice su često mesto gde se šalju političke poruke i na kojima se pričaju priče koje vole da čuju građani i gde politike ima više nego parlamentarnog rada. Poslovnik će regulisati broj odbora i sadržaj rada odbora na takav način da plenarne sednice budu završni čin onoga što se već prethodno dogovorilo.

Kada ćete zakazati raspravu o završnom računu budžeta za 2007/2008. godinu?

- Poslovnički nije bilo moguće ovo uraditi jer niti je vlada, niti su 84 poslanika

zatražila da se to učini po hitnom postupku. Oni koji su kritikovali što to nije na dnevnom redu nisu ni omogućili da to stavim na dnevni red.

Čeka nas i zakon o povraćaju imovine. Zašto do sada nije bio na dnevnom redu?

- Da bi se taj zakon našao na dnevnom redu morao je biti predložen po hitnom postupku, što se nije desilo. Sada u periodu vanrednog zasedanja, mogla bih da ga stavim na dnevni red, ako ga predloži vlada ili 84 poslanika. To su jedine dve mogućnosti. U periodu redovnog zasedanja mogla bih da ga stavim na dnevni red, ali ako nema obezbeđene kvalitetne rasprave i većine za donošenje, to je samo zadovoljenje forme, koja ne bi poslužila svrsi, a radi se o zakonu od izuzetnog značaja.

Da li se novim zakonom o Skupštini nešto menja o načinu izbora poslanika?

- To će regulisati zakon o izborima.

Hoće li i kako biti rešeno i pitanje ko je vlasnik mandata?

- Vlasnik mandata će biti određen zakonom o izborima i u tesnoj vezi sa ovim zakonom. U zavisnosti da li je u pitanju proporcionalni ili mešoviti sistem izbora možda će jedan deo poslanika biti biran imenom, od strane građana, a drugi deo bi možda delegirale partije. To je zakon o izborima koji priprema Ministarstvo za lokalnu samoupravu.

Nastavak na Glas javnosti...